Јово и Марија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вјетар ружу уз поље носаше,
На Јовин је шатор наносаше,
Гдјено Јово са Маријом бјеше;
Јово пише, а Марија везе;
Неста Јови мрка мурећепа,
А Марији злата жеженога,
Онда Јово Мари говораше:
„Ој Марија, драга душо моја!
Јели теби мила моја душа?
Јел' ти тврда моја десна рука?“
Мара њему тијо одговара:
„Вјеруј Јово, и срце и душо!
Дража ми је, драги, твоја душа,
Него моја сва четири брата;
Мекша ми је твоја десна рука,
Нег' четири најмекша јастука.“

Извор[уреди]

  • Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 55–56.