Јадна Јана, јадна удовица,
моли Бога порода да има:
„Дај ми Боже, једно мушко чедо."
Бог гу даје једно мушко чедо,
мушко чедо, лудога Јована; 5
бацила га у сребрно корито,
повила га у свилене пелене,
турила га у златну колевку,
па га нише, па му песму поје.
„Нина, нина, мој луди Јоване, 10
краљу краљство, сине, да преузмеш!
цару царство, сине да преузмеш!
Ал га чули злобни одељаци,
и одоше, цару доказаше:
„Има Јана лудога Јована, 15
буд га има, па му песму поје:
„Краљу краљство, сине да преузмеш,
цару царство, сине да преузмеш!
Цар испрати два лака тутера:
„Да идете и узмете Јована, 20
па га бацете на високе куле!"
Ту отиде два лака тутера,
па узеше лудога Јована,
бацише га од високе куле,
све Јовану пелене поцепали, 25
све около крв(и) попрскаја;
све је народ Јова погледаја,
ал се млади није утепаја.
Отидоше, цару доказаше:
„Бацисмо га од високе куле, 30
ал се, куче, није утепало!
Ал је царе опет говорио:
„Баците га у црну тамницу,
да га змије младога поједу!"
„Бацише га у црну тамницу, 35
ал му змије срце не изеле,
ни гуштери очи извадили;
то је била црква Света Петка
Света Петка у крило га узела,
а Света Недеља око њега легла, 40
па га греје као јарко Сунце.
Цар нареди да га и он види:
„Идите га, донесите овамо,
ставите га на своју столицу,
обуците (му) све моје одело, 45
па викните Јану да га види!"
„Ајде, Јано, да видиш Јована,
де је сеја у цареве столе!"
Јана обу опанце од железа;
и узела штапче од железа; 50
док отишла до свога Јована,
све опанце Јана издрпала,
штапче гу се јане изломило;
ал од радост она не издрже,
те гу срце, јадно, тад препуче.55
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 453-454.
