Jadna Jana, jadna udovica,
moli Boga poroda da ima:
„Daj mi Bože, jedno muško čedo."
Bog gu daje jedno muško čedo,
muško čedo, ludoga Jovana; 5
bacila ga u srebrno korito,
povila ga u svilene pelene,
turila ga u zlatnu kolevku,
pa ga niše, pa mu pesmu poje.
„Nina, nina, moj ludi Jovane, 10
kralju kraljstvo, sine, da preuzmeš!
caru carstvo, sine da preuzmeš!
Al ga čuli zlobni odeljaci,
i odoše, caru dokazaše:
„Ima Jana ludoga Jovana, 15
bud ga ima, pa mu pesmu poje:
„Kralju kraljstvo, sine da preuzmeš,
caru carstvo, sine da preuzmeš!
Car isprati dva laka tutera:
„Da idete i uzmete Jovana, 20
pa ga bacete na visoke kule!"
Tu otide dva laka tutera,
pa uzeše ludoga Jovana,
baciše ga od visoke kule,
sve Jovanu pelene pocepali, 25
sve okolo krv(i) poprskaja;
sve je narod Jova pogledaja,
al se mladi nije utepaja.
Otidoše, caru dokazaše:
„Bacismo ga od visoke kule, 30
al se, kuče, nije utepalo!
Al je care opet govorio:
„Bacite ga u crnu tamnicu,
da ga zmije mladoga pojedu!"
„Baciše ga u crnu tamnicu, 35
al mu zmije srce ne izele,
ni gušteri oči izvadili;
to je bila crkva Sveta Petka
Sveta Petka u krilo ga uzela,
a Sveta Nedelja oko njega legla, 40
pa ga greje kao jarko Sunce.
Car naredi da ga i on vidi:
„Idite ga, donesite ovamo,
stavite ga na svoju stolicu,
obucite (mu) sve moje odelo, 45
pa viknite Janu da ga vidi!"
„Ajde, Jano, da vidiš Jovana,
de je seja u careve stole!"
Jana obu opance od železa;
i uzela štapče od železa; 50
dok otišla do svoga Jovana,
sve opance Jana izdrpala,
štapče gu se jane izlomilo;
al od radost ona ne izdrže,
te gu srce, jadno, tad prepuče.55
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 453-454.
