Јован Бакић и Осман Ћоровић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јован Бакић и Осман Ћоровић

0001 Запиштио сужањ у тамницу
0002 По имену Бакићу Радуле,
0003 Радул пишти, јес’ му и невоља
0004 У тамницу Ћоровић’ Османа —
0005 Скоро ће га да погубе Турци.
0006 Досади се Ћоровић’ Осману,
0007 Па Радулу дође на тамницу,
0008 Овако му Осман беседио:
0009 „Море, влау Бакићу Радуле,
0010 Кака ти је голема невоља,
0011 Те ми не даш санак боравити,
0012 Па ни були на десници руци?”
0013 А вели му Бакићу Радуле:
0014 „А, за Бога, Ћоровић’ Османе,
0015 Ја сијеци јали посијеци,
0016 Ил’ ме тури, Туре, на откупе!
0017 Ево имам мили девет брата,
0018 Даће браћа девет џефердара,
0019 А даће ти токе деветоре,
0020 Девет снаа до девет ђердана,
0021 И даће ти три стотин’ овнова —
0022 Ишти блага колико ти драго!”
0023 Беседи му Ћоровић Османе:
0024 „Каурине Бакићу Радуле,
0025 Књигу пиши милу брату твоме,
0026 По имену Бакићу Јовану,
0027 Да ми пошље из рамена руку
0028 И сестрицу, Марицу девојку,
0029 И све друго што си обећао!”
0030 Кад то чуо Бакићу Радуле,
0031 Он Осману поче беседити:
0032 „Све ће дати Бакићу Јоване,
0033 Тек ти Мару сестру дати неће —
0034 За сестру би браћа изгинула!”
0035 Јоште Радул говорати ћаше,
0036 Не даде му Ћоровић Османе,
0037 Сабљом ману, посјече му главу.
0038 То зачула Радулова мајка,
0039 Па закука грлом бијелијем:
0040 „О Јоване, немала те мајка,
0041 Да си мени погинуо, сине,
0042 Давно би те Радул осветио!”
0043 Кад то чуо Бакићу Јоване,
0044 Би волео да је погинуо
0045 Нег’ што га је мати прекорела;
0046 Па сакупи једну чету малу
0047 Од тридесет добрије јунака,
0048 Одведе је Крсцу каменоме,
0049 Па заседе у крваве кланце,
0050 Ту чекаше Ћоровић Османа
0051 За петнаест бијелије дана.
0052 Док ето ти Ћоровић’ Османа
0053 На ђогату,коњу од мендана,
0054 За њим иде двадес’ Арнаута,
0055 Оће Осман у Голије равне
0056 Да десетак узме од чивчија.
0057 Кад га виђе Бакићу Јоване,
0058 Свој дружини Јован бесједио:
0059 „Браћо моја и дружино драга,
0060 Не удрите Ћоровић’ Османа,
0061 Но удрите љуте Арнауте,
0062 И немојте пушке истурати
0063 Док не пукне пушка Јованова
0064 На Османа јал’ коња ђогата!”
0065 Па зарати пушку џевердара,
0066 Добра пушка ватру преватила;
0067 Не погоди Ћоровић’ Османа,
0068 Но под њиме ђога од мејдана,
0069 И остале пушке запуцале,
0070 Ђогат паде, а Јован допаде,
0071 Па увати Ћоровић’ Османа.
0072 Ту погибе двадес’ Арнаута,
0073 Сам осатде Ћоровић Османе.
0074 Онда Осман поче беседити:
0075 „Богом брате, Бакићу Јоване,
0076 Поклони ми живот на мејдану,
0077 Ја имадем седам мили брата,
0078 Даће браћа седам џевердана,
0079 А даће ти токе до седморе,
0080 Јоште блага хиљаду дуката,
0081 Оће дати пет стотин’ овнова,
0082 Седам снаа све седам ђердана
0083 И даћу ти девет воденица,
0084 У Голију, а тебе су близу —
0085 Поклони ми живот на мејдану!”
0086 Беседи му Бакићу Јоване:
0087 „Лако би ти живот поклонио,
0088 Тек ми нема мила брата мога,
0089 А Радула, што га жели мајка!”
0090 Опет Турчин говораше ћаше,
0091 Не даде му Бакићу Јоване,
0092 Сабљом ману, посјече му главу —
0093 Оће Јован, весела му мајка,
0094 Њему мајка, а мене дружина!



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.