Jovan Bakić i Osman Ćorović
0001 Zapištio sužanj u tamnicu
0002 Po imenu Bakiću Radule,
0003 Radul pišti, jes’ mu i nevolja
0004 U tamnicu Ćorović’ Osmana —
0005 Skoro će ga da pogube Turci.
0006 Dosadi se Ćorović’ Osmanu,
0007 Pa Radulu dođe na tamnicu,
0008 Ovako mu Osman besedio:
0009 „More, vlau Bakiću Radule,
0010 Kaka ti je golema nevolja,
0011 Te mi ne daš sanak boraviti,
0012 Pa ni buli na desnici ruci?”
0013 A veli mu Bakiću Radule:
0014 „A, za Boga, Ćorović’ Osmane,
0015 Ja sijeci jali posijeci,
0016 Il’ me turi, Ture, na otkupe!
0017 Evo imam mili devet brata,
0018 Daće braća devet džeferdara,
0019 A daće ti toke devetore,
0020 Devet snaa do devet đerdana,
0021 I daće ti tri stotin’ ovnova —
0022 Išti blaga koliko ti drago!”
0023 Besedi mu Ćorović Osmane:
0024 „Kaurine Bakiću Radule,
0025 Knjigu piši milu bratu tvome,
0026 Po imenu Bakiću Jovanu,
0027 Da mi pošlje iz ramena ruku
0028 I sestricu, Maricu devojku,
0029 I sve drugo što si obećao!”
0030 Kad to čuo Bakiću Radule,
0031 On Osmanu poče besediti:
0032 „Sve će dati Bakiću Jovane,
0033 Tek ti Maru sestru dati neće —
0034 Za sestru bi braća izginula!”
0035 Jošte Radul govorati ćaše,
0036 Ne dade mu Ćorović Osmane,
0037 Sabljom manu, posječe mu glavu.
0038 To začula Radulova majka,
0039 Pa zakuka grlom bijelijem:
0040 „O Jovane, nemala te majka,
0041 Da si meni poginuo, sine,
0042 Davno bi te Radul osvetio!”
0043 Kad to čuo Bakiću Jovane,
0044 Bi voleo da je poginuo
0045 Neg’ što ga je mati prekorela;
0046 Pa sakupi jednu četu malu
0047 Od trideset dobrije junaka,
0048 Odvede je Krscu kamenome,
0049 Pa zasede u krvave klance,
0050 Tu čekaše Ćorović Osmana
0051 Za petnaest bijelije dana.
0052 Dok eto ti Ćorović’ Osmana
0053 Na đogatu,konju od mendana,
0054 Za njim ide dvades’ Arnauta,
0055 Oće Osman u Golije ravne
0056 Da desetak uzme od čivčija.
0057 Kad ga viđe Bakiću Jovane,
0058 Svoj družini Jovan besjedio:
0059 „Braćo moja i družino draga,
0060 Ne udrite Ćorović’ Osmana,
0061 No udrite ljute Arnaute,
0062 I nemojte puške isturati
0063 Dok ne pukne puška Jovanova
0064 Na Osmana jal’ konja đogata!”
0065 Pa zarati pušku dževerdara,
0066 Dobra puška vatru prevatila;
0067 Ne pogodi Ćorović’ Osmana,
0068 No pod njime đoga od mejdana,
0069 I ostale puške zapucale,
0070 Đogat pade, a Jovan dopade,
0071 Pa uvati Ćorović’ Osmana.
0072 Tu pogibe dvades’ Arnauta,
0073 Sam osatde Ćorović Osmane.
0074 Onda Osman poče besediti:
0075 „Bogom brate, Bakiću Jovane,
0076 Pokloni mi život na mejdanu,
0077 Ja imadem sedam mili brata,
0078 Daće braća sedam dževerdana,
0079 A daće ti toke do sedmore,
0080 Jošte blaga hiljadu dukata,
0081 Oće dati pet stotin’ ovnova,
0082 Sedam snaa sve sedam đerdana
0083 I daću ti devet vodenica,
0084 U Goliju, a tebe su blizu —
0085 Pokloni mi život na mejdanu!”
0086 Besedi mu Bakiću Jovane:
0087 „Lako bi ti život poklonio,
0088 Tek mi nema mila brata moga,
0089 A Radula, što ga želi majka!”
0090 Opet Turčin govoraše ćaše,
0091 Ne dade mu Bakiću Jovane,
0092 Sabljom manu, posječe mu glavu —
0093 Oće Jovan, vesela mu majka,
0094 Njemu majka, a mene družina!
