Бисер ниже Јован-беговица,
На бисер јој осјен наступио.
Чудила се Јован-беговица:
Оклен њојзи осјен на бисеру?!
Да би рекла да је од облака, 5
Ведро небо ниђ’ облака нема;
Да би рекла да је од дрвета,
Равно поље нигђе дрвца нема.
Окрену се с десна на лијево,
Кад за њоме тридесет хајдука. 10
Препаде се, Јован беговица.
Њојзи веле тридесет хајдука:
„Не страши се, Јован-беговице,
„Не ћемо ти ништа учинити;
„Већ нам кажи за Јована благо?“ 15
Њима вели Јован-беговица:
„Хајд’ отолен тридесет хајдука,
„Ово није Јован-беговица,
„Већ робиња цара честитога;
„А у цара доста блага има, 20
„Доста блага — а мало евлада,
„Нашло му се једно мало чедо,
„Мало чедо — ал’ је мушка глава,
„Па му нижем грану од бисера."
Кад то чуло тридесет хајдука, 25
Побјегоше низ то поље равно.
У то доба челебија Јово:
„Бре, аферим, вјерна љубо моја,
„Кад си мени главу одржала!“
Пољуби је међу очи црне. 30
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година II свеска XI, за новембар, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1896., стр. 515.
