Јоване, море, невене, јоште ли идеш нежењен? — Још душо, Като девојћо, за мене нема девојћа. Јоване, море, невене, 5 неом ли и ја девојћа? И мен је мајћа чувала, за небо љуљћу врзала.
По казовању Савке Петровић, неписмене сељанке из Бучума код Сврљига (65 год.) Забележио: Недељко Богдановић.