Јоване, море, невене,
јоште ли идеш нежењен?
— Још душо, Като девојћо,
за мене нема девојћа.
Јоване, море, невене, 5
неом ли и ја девојћа?
И мен је мајћа чувала,
за небо љуљћу врзала.
Певач, место записа и напомена
По казовању Савке Петровић, неписмене сељанке из Бучума код Сврљига (65 год.) Забележио: Недељко Богдановић.
Референце
Извор
Недељко Богдановић: У градини струк босиљка, Градина број 5-6/1971, стр. 66.
Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 93.
