Је ли рано, је л' високо Сунце,
Могу л' доћи ђе сам наумио?
Наумио драгој под пенџере!
Ђено невен до кољена расте,
Ран' босиљак, до свилена паса, 5
И ружица драгој до рамена!
Оданле сам просио дјевојку;
Коју оћу, ону ми не дају,
Коју нећу, ону ми намећу!
А ја јунак наметкиње нећу, 10
Наметкињи слама за косама,
Мојој драгој, смиље и ковиље!
Све се смиље смије на ковиље,
А ја момче на своје дјевојче!