Је ли рано, је л' високо Сунце,
Могу л' доћи ђе сам наумио?
Наумио драгој под пенџере!
Ђено невен до кољена расте,
Ран' босиљак, до свилена паса, 5
И ружица драгој до рамена!
Оданле сам просио дјевојку;
Коју оћу, ону ми не дају,
Коју нећу, ону ми намећу!
А ја јунак наметкиње нећу, 10
Наметкињи слама за косама,
Мојој драгој, смиље и ковиље!
Све се смиље смије на ковиље,
А ја момче на своје дјевојче!
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354/15 бр. 79
59. ЈЕ ЛИ РАНО ЈЕ Л’ ВИСОКО СУНЦЕ - Рајковић (?)
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 119.
