Јесен у туђини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јесен у туђини
Писац: Милета Јакшић





        
ЈЕСЕН У ТУЂИНИ

Тужна момо у самотном парку
У тишини далеко од људи
Зашто ћутиш, што си замишљена
Куд ти поглед у даљину блуди?

Сплет увели од јесених ружа
Болну мисо на челу ти скрива
Растргани цветићи у крилу
Крај њих рука немоћно почива

Образи ти као у сузама
Окупани у јесеној роси
Лист опада са старих платана
Увелак ти почива у коси.

Тужна момо ко старог другара
У туђини тебе упознајем
Тужна момо ја те опет сретам
С тајним болом, тихим уздисајем.

И где год те сретнем у том свету
Невестице блеђана и млада
Сваког лета твоме венцу додам
Два три листка увенулих нада.

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 57.

Тужна момо, у самоћном парку
Остављена од света и људи,
Зашто седиш тако замишљена,
Куд ти поглед у даљину блуди?

Сплет увели од јесењих ружа
Бону мисо на челу ти скрива,
Искидани цветићи у крилу
Крај њих рука немоћно почива.

Оорази ти као у сузама
Окупани у јесењој роси
Лист опада са старих платана
Увелак ти умире у коси...

Да, и овде ја у теби, момо,
Познаницу давну упознајем —
О, јесени, и овде те сретам
С тихим болом, с тајним уздисајем.

Јер где год те застанем у свету,
Невестице блеђана и млада,
Увек твоме тужиом венцу додам
Два, три листка увенулих нада.

„Јесен у туђини“, Нова искра, год. IV, бр. 1. Београд јануара, 1902, стр. 11.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 57.
  • „Јесен у туђини“, Нова искра, год. IV, бр. 1. Београд јануара, 1902, стр. 11.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.