JESEN U TUĐINI
Tužna momo u samotnom parku
U tišini daleko od ljudi
Zašto ćutiš, što si zamišljena
Kud ti pogled u daljinu bludi?
Splet uveli od jesenih ruža
Bolnu miso na čelu ti skriva
Rastrgani cvetići u krilu
Kraj njih ruka nemoćno počiva
Obrazi ti kao u suzama
Okupani u jesenoj rosi
List opada sa starih platana
Uvelak ti počiva u kosi.
Tužna momo ko starog drugara
U tuđini tebe upoznajem
Tužna momo ja te opet sretam
S tajnim bolom, tihim uzdisajem.
I gde god te sretnem u tom svetu
Nevestice bleđana i mlada
Svakog leta tvome vencu dodam
Dva tri listka uvenulih nada.
Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 57.
Tužna momo, u samoćnom parku
Ostavljena od sveta i ljudi,
Zašto sediš tako zamišljena,
Kud ti pogled u daljinu bludi?
Splet uveli od jesenjih ruža
Bonu miso na čelu ti skriva,
Iskidani cvetići u krilu
Kraj njih ruka nemoćno počiva.
Oorazi ti kao u suzama
Okupani u jesenjoj rosi
List opada sa starih platana
Uvelak ti umire u kosi...
Da, i ovde ja u tebi, momo,
Poznanicu davnu upoznajem —
O, jeseni, i ovde te sretam
S tihim bolom, s tajnim uzdisajem.
Jer gde god te zastanem u svetu,
Nevestice bleđana i mlada,
Uvek tvome tužiom vencu dodam
Dva, tri listka uvenulih nada.
„Jesen u tuđini“, Nova iskra, god. IV, br. 1. Beograd januara, 1902, str. 11.