Јесени

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јесени
Писац: Јаков Шантић


Сабрана дела Јаков Шантић.png




        
Јесени


О друже без наде, о, јесени хладна,
Ја ти видим лице увело од бола;
Хаљина ти пуста; издерана, гола
Стојиш кô сирота бескућна и јадна.
 
Све бјежи од тебе: небо, сунце јасно
И шарено цвијеће скрива се и гине,
Не чују се птице нити пјесме њине,
Нит фрула пастира, нит пјевање красно.
 
Само црна шума тужно гране крене
И с врхова жутих гладан гавран прене
Преко пустих њива и пољана голи';
 
О, и он би бјежô али не зна камо.
Без наде, у болу, тек ја стојим само
И у души силно ћутим твоје боли.



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 93.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 114 година.