Јерко Шкрипало3/10
| ←Шена девета | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена десета |
ПРХУН: Госпару, немо’ колорижат! молим те, прости онему врагу Мердохаину; кога ћеш врага од њега? На, посло ти је карту бјанку [лист бијели, carte blanche], да га облегаш колико хоћеш а да га пустиш.
ПЕРА: На вјеру ти добро, Јеро, наспоменiва — то је најбоqе, нека нас не костају вјенчања! Аници, кад је тако, не удава’мо засад Милицу — можебит да су налагали на њу. Хоћу учинит, кад је удам — смрдуљу! — три пјата [јела] и довестит твоје и моје паренте [рођаке], да нам провеселе кућу, а све на туђе спендзе.
ЈЕРКО: Ну да’, Прхуне, ту скритуру [спис], нека је видим је ли се добро подписо: „Io [ја] Merdokanina...“ — није ово његово име!
ПРХУН: Јес, госпару; ја сам сто ту, кад је писо! зато стави оћале и прочисти их, нека боље видиш. О, cazzo, госпару, и ја нијесам мали доктур?
ЈЕРКО: O сад ми се с оћалима не блијешти! „Io, Merdohaino, affermo quanto di sopra... [потврђујем што је горе...] — О сад је добро, си да је ово његово име. А сад ћу ти га облегат ducento zucchini [двјеста дуката] — нећу мање!
ПРХУН: Госпару, веле је толико, доста је cento [сто], а да[т] ти ће још и триес панета [глава] цукара.
ПЕРА: Доста је, Јеро! на вјеру ће нам ваљат то цукара за тората и за цукарат [шећерити] печено, кад се Милица уда; а што нам остане, оставићемо кад нам се акобогда Маро вјери, а штогодје ћемо продат, ако нам успара.
ЈЕРКО: Прхуне, контент сам! Држи ту скритуру докле дођемо дома, да га облегамо, а за ову ти сенсарију, него[м] ме учине &, учинићу те гвардијаном [чуваром] за Јакин: и нећу да ми даваш половицу од добити, ма хоћу да ми донесеш коју салчичату и бешкота. Чини утолико пустит Жудјела, ма да ми веће не дође на очи. Ти утолико, Прхуне, зачни једну пјесан, а ја ћу и моја лијепа Пере известит коло. — Лијена Пере, да довечер за’едно лежемо, кад смо се умирили &&&.
ПРХУН: Ми доспјесмо; ако вам није била угодна, а ви захехате: „е-е-е!"
Референце[уреди]
