Јерко Шкрипало2/5

Јерко Шкрипало
Писац: Непознати аутор
Шена пета

Шена пета

ЈЕРКО и ПРХУН

ЈЕРКО: Ајмех, покраден сам! ајмех, ашашинан сам [убише ме]! сад ми ће гучула пастит, по душу моју!
ПРХУН (сам у себи: Муч’, фннгаћу да не знам ништа). — Госпару, једа ти је гута али фланак?
ЈЕРКО: Горе, горе!
ПРХУН: Једа су синигле?
ЈЕРКО: Горе, веле горе!
ПРХУН: Једа нехоте, гди на теби није вентрига, пала ти је кила?
ЈЕРКО: Peggio [гбре!], peggio! од деведееет крошња што су били на младини, није изишло него четрее вједара вина.
ПРХУН: Не рабија’ се, госпару; то ће бит остало у дропу — тијес ти ће изврћ.
ЈЕРКО: Мала је сперанца [нада] у дрону! Покраден сам, и ову ми бурлу није нитко други учинио него она рђа моја жена заједно с оном рабуљом и с онијем Стравчанином који ми је био вентриг укро. И страх ме је да ми није и син у овему балу [игри]; залуду га сам релего [отјерао] у град — да се није по кому врагу довуко овди?
ПРХУН: Госпару, немо’ тега цијенит — он од другому мисли. Нигда му није боље него кад је сам; он бн узо да се нигда и не вратиш, нека може на либерије [слободније] скурлават бурдио. А то да те жена покрала, то би се било усрат у своје гаће.
ЈЕРКО: Ајмех, она је — није нитко други! Нигда ми ово није интравењало кад сам сам ишо на јемање! боље би било да ми је град и шијуната [олуја] сву баштнну однијела него да је она дошла за мном! По душу моју по мому конту мањка ми веће од осамдесет вједар вина — волио бих да ми је браду оскубла, да ми је кутњи зуб извадила, и макар да ме ушкопила!
ПРХУН: То би ти и говорили: „Је ли правде? је ли суда? одкинула му је жена — да простиш — & курац и муда“.
ЈЕРКО: Ну пусти те бурле — није то мени сад на памети. Реци ми, једа знаш ко ме је покро?
ПРХУН: Да си су то њеке виле ноћне које су на толико мјеста покрале њекому капуне, њекому свијеће а њекому бурад.
ЈЕРКО: Per vita mia l'havete detto [тако ми живота, рекао си]! Ма ну ми реци, ко би мого знат јесу ли то виле покрале?
ПРХУН: Јес овди једна виленица која умије врло гонетат; отићу ти је довестит. А ово ти јемачица — ти се ш њнма тратења’ докле ја дођем.

Референце