Весео Павле на диван,
А невесео с дивана;
Ишета пред њег' Јелена,
Јелена сестра рођена,
Да брату коња привати; 5
Братац јој Павле говори:
„Тамо, потамо, Јелена,
„Јелена, сестро рођена."
Јелена брату говори:
„Тако ти Бога, млад Павле! 10
„Млад Павле, брате рођени,
„О чем' господа диване?" —
„О чем' господа диване,
„Већ о тебика, Јелена,
„О твојој лепој лепоти, 15
„О твојој мудрој мудрости?
„И сам се бане опклади
„У седам бели градова
„И триста жути дуката,
„Да не смеш ићи, Јелена 20
„Кроз Мишљен гору на воду.
Јелена ми се насмеја.
Па брату Павлу беседи:
„Не бој се, брате, ти бана.
„Што бане тако беседи; 25
„Већ дај ми руо катанско,
„И дај ми коња алата,
„И до два друга брадата,
„Да се ја, брате, обучем,
„Да и ја идем на диван, 30
„Да и ја мало послушам,
„О чем' господа диване."
Јелена ми се обуче
У оно руо катанско,
И метну калпак на главу; 35
На главу калпак дугачки.
А бритку сабљу уз бедра;
Па онда оде кроз гору;
А када беше сред горе,
Она ми бана сусрете, 40
Који се за њу опклади
У седам бели градова
И триста жути дуката;
Из далек' јој се уклони,
Из близа јој се поклони, 45
И у руке је целива
И у то десно колено.
Божју му помоћ назива:
„Божја ти помоћ, млад бане!
А бане њојзи беседи: 50
„Дао Бог добро, царевић!"
А она њему беседи:
„Тако ти Бога, млад бане!
„Има ли гдегод девојка,
„Која је на ме прикладна?" 55
Њојзи ми бане беседи:
„Тако ми Бога, царевић!
„Имаде једна девојка:
„Лепога Павла сестрица,
„Њојзи је име Јелена, 60
„Она је на те прикладна " —
„Тако ти Бога, млад бане!
„Одведи мене до двора
„Лепога Павла сестрице."
Одведе ми је млад бане 65
До двора сестре Павлове,
Беле јој дворе отвори,
И у дворе је упусти.
Али ми вели Јелена,
Лепога Павла сестрица: 70
„Мала ти фала, млад бане!
„Ниј' ово млади царевић,
„Веће је ово Јелена,
„Лепога Павла сестрица,
„Што се ти за њу опклади 75
„У седам бели градова
„И триста жути дуката."
Пљесну се руком млад бане:
„А јао мене до Бога!
„Није ме нико превар'о, 80
„До данас једна девојка,
„Лепога Павла сестрица;
„Није ме жао ни блага.
„Већ ми је жао срамоте."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 601-604.
