Једној ружици

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Једној ружици  (1895) 
Писац: Драгутин Илић


Кажи мени, ружо мила,
Зашто си ми тужно свела?
Главицу си рујну свила
Као мома невесела.
Да л’ те жао, мирисанко,
Што те скидох с њених груди?
Ил’ за вртом, где си цвала,
Мирисна ти жеља жуди?

„Ах, не збори, за баштицом
Нисам рујна зажалила,
Са недара док сам њених
Најмилије сласти пила.
Са недара ти ме узе,
Одвоји ме рајског чара,
Зато венем, мој песниче,
У прах ми се круна ствара!”

Моја ружо мирисанко,
Ја осећам боле твоје,
За недрима дивне моме
Тако вене срце моје!
Ходи мени, да заједно
Удружимо наше јаде:
Ти мирисом, а ја песмом
Опевајмо свеле наде.

Извор[уреди]

1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 2, стр. 36.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 97 година.