Jednoj ružici
| Jednoj ružici (1895) Pisac: Dragutin Ilić |
Kaži meni, ružo mila,
Zašto si mi tužno svela?
Glavicu si rujnu svila
Kao moma nevesela.
Da l’ te žao, mirisanko,
Što te skidoh s njenih grudi?
Il’ za vrtom, gde si cvala,
Mirisna ti želja žudi?
„Ah, ne zbori, za bašticom
Nisam rujna zažalila,
Sa nedara dok sam njenih
Najmilije slasti pila.
Sa nedara ti me uze,
Odvoji me rajskog čara,
Zato venem, moj pesniče,
U prah mi se kruna stvara!”
Moja ružo mirisanko,
Ja osećam bole tvoje,
Za nedrima divne mome
Tako vene srce moje!
Hodi meni, da zajedno
Udružimo naše jade:
Ti mirisom, a ja pesmom
Opevajmo svele nade.
Izvor
[uredi]1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 2, str. 36.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.
|