Једној моми

Мило Јововић

Ти још не знаш, што би имат знала,
Ти не слутиш, да си срце моје,
Присвојила, силно очарала,
Хиљада се жеља у њем роје.

Жеље жарке, што их икад може
Човјечије срце да осјећа,
А све скупа кад се оне сложе,
Из њих блиста најсјајнија срећа.

Те се жеље у тајности крију,
Срцу моме само су очите,
А сад ето нека се излију,
И у твоје груди племените.

Дивна момо, вилинскога краса,
Ја не могу крити срца тајну,
Очитујем из пунога гласа,
Љубав моју, силну и безкрајну...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора), 1898., Мило Јововић, „Словански свет “, број 23., у Бечу, 12. децембра 1898., стр. 357. – 358. (мома је дјевојка, дечко – момак