Jednoj momi
Ti još ne znaš, što bi imat znala,
Ti ne slutiš, da si srce moje,
Prisvojila, silno očarala,
Hiljada se želja u njem roje.
Želje žarke, što ih ikad može
Čovječije srce da osjeća,
A sve skupa kad se one slože,
Iz njih blista najsjajnija sreća.
Te se želje u tajnosti kriju,
Srcu mome samo su očite,
A sad eto neka se izliju,
I u tvoje grudi plemenite.
Divna momo, vilinskoga krasa,
Ja ne mogu kriti srca tajnu,
Očitujem iz punoga glasa,
Ljubav moju, silnu i bezkrajnu...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
Bar (Crna Gora), 1898., Milo Jovović, „Slovanski svet “, broj 23., u Beču, 12. decembra 1898., str. 357. – 358. (moma je djevojka, dečko – momak