Ја тебе никад заборавит нећу
Ја никад тебе заборавит нећу
Ти плави цвијете из бокешких башта,
Ма куда било да ми пути крећу –
Ја никад тебе заборавит нећу! ...
Моја те бона увијек грли машта
И будно срце разговара с тобом;
За друго не знам више живит рашта
Већ за те живит и мријет за тобом.
Свуда ме прате твоје очи плаве,
И као мирис оне на ме слећу –
И плаве косе твоје лијепе главе
Ја мрсим увијек, миришем и љубим!
Ах, ја се кунем, да те нигда нећу
Ти створе снова забораву дати!
И сами живот кад будем да губим! –
И задњи уздах и он ће те звати! ...
Corfou, 8. X 1903.
