Ја срећу не знам...

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ја срећу не знам...  (1865) 
Писац: Стојан Новаковић


Часом те љубим пољупцем тихим,
Часом те грлим, а час те гледим,
А кад се сетим, све да је сан,
— Оборим главу, чисто побледим!

Живот је живот жеља тренутних,
Ко среће нема, онај је сања,
— А чежње прси и срце дижу,
Чарајућ’ слике и жељковања.

Ја срећу не знам, тренути њени
Кроз занесену душу пролећу,
Слике ме њене у опомени
Ил’ у маштама вечно облећу!

Извор[уреди]

1865. Вила. Година прва, број 22, стр. 275.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 107 година.