Ja sreću ne znam...
| Ja sreću ne znam... (1865) Pisac: Stojan Novaković |
Časom te ljubim poljupcem tihim,
Časom te grlim, a čas te gledim,
A kad se setim, sve da je san,
— Oborim glavu, čisto pobledim!
Život je život želja trenutnih,
Ko sreće nema, onaj je sanja,
— A čežnje prsi i srce dižu,
Čarajuć’ slike i željkovanja.
Ja sreću ne znam, trenuti njeni
Kroz zanesenu dušu proleću,
Slike me njene u opomeni
Il’ u maštama večno obleću!
Izvor[uredi]
1865. Vila. Godina prva, broj 22, str. 275.
|