Ја пројаши врана коња

---

[Ја пројаши врана коња]

Ја пројаши врана коња,
Крај Анкина бјела двора.
Нађе Анку на сокаку.
Ја јој рече, "Добар вече!",
Она мени бољу рече: 5
"Дојди драги, другу вече!"
Ја не дођо ону вече,
Коју мени Анка рече,
Већ ја дођо другу вече,
Моја Анка вечерала, 10
Вечерала, па заспала;
Огањ ватру угасила,
И шалуфе^[1] заковала,
Пером врата подбочила.
Ја покуца с прстенови, 15
Скочи Анка ко помамна!
Гола врата, без дуката,
Гола паса, без појаса,
Голи ногу, без ципела,
Голи руку, без прстења, 20
Голи уша, без минђуша!

---

Референце

1. шалуф (шалуп) - дрвена окна на прозорима

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 55-3-670 бр.20

81. ЈА ПРОЈАШИ' ВРАНА КОЊА - Рајковић бр.128,153; Милеуснић Етн.зб.354/10; Гароња бр.45,46 (лична имена заводнице граничара: Мандалина, Анка. Анђелија)

Извор

• Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 143.