Ја пројаши врана коња,
Крај Анкина бјела двора.
Нађе Анку на сокаку.
Ја јој рече, "Добар вече!",
Она мени бољу рече: 5
"Дојди драги, другу вече!"
Ја не дођо ону вече,
Коју мени Анка рече,
Већ ја дођо другу вече,
Моја Анка вечерала, 10
Вечерала, па заспала;
Огањ ватру угасила,
И шалуфе[1] заковала,
Пером врата подбочила.
Ја покуца с прстенови, 15
Скочи Анка ко помамна!
Гола врата, без дуката,
Гола паса, без појаса,
Голи ногу, без ципела,
Голи руку, без прстења, 20
Голи уша, без минђуша!
