Ја приплњах свог добра дората
испод града на зелен ливаду,
ја припињах, неко одапиња
те ми доро двору долићаше.
Вира моја, причуваћу дору 5
па га припех за струк босиока,
а ја легох у рудину траву
те ја почех санак боравити.
Стаде хука из зелена луга,
кад ето ти лијепа дивојка 10
поче мога дору отпињати.
Тад ја скочих из рудине траве,
ухватих је за бијелу руку
па је бацих за се на дорина,
одведох је остарилој мајци.15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 716.
