Ja priplnjah svog dobra dorata
ispod grada na zelen livadu,
ja pripinjah, neko odapinja
te mi doro dvoru dolićaše.
Vira moja, pričuvaću doru 5
pa ga pripeh za struk bosioka,
a ja legoh u rudinu travu
te ja počeh sanak boraviti.
Stade huka iz zelena luga,
kad eto ti lijepa divojka 10
poče moga doru otpinjati.
Tad ja skočih iz rudine trave,
uhvatih je za bijelu ruku
pa je bacih za se na dorina,
odvedoh je ostariloj majci.15
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 716.
