Ја пресадих јелу на камену

Извор: Викизворник

Ја пресадих јелу на камену,
Па је ману за годину дана,
Па постави Ленче да је чува.
Али оно пише ситно писмо,
Па ми праћа младоме Милану:
„Дођ ми дођи, ти млади Милане.
Јела ти се давно разгранала,
Из врха јој ситан бисер капље,
Из среде јој беле пчеле лете,
Из корена хладан Дунав тече!“

Извор[уреди]

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 98., стр. 74.