Ја пресадих јелу на камену
Ја пресадих јелу на камену,
Па је ману за годину дана,
Па постави Ленче да је чува.
Али оно пише ситно писмо,
Па ми праћа младоме Милану:
„Дођ ми дођи, ти млади Милане.
Јела ти се давно разгранала,
Из врха јој ситан бисер капље,
Из среде јој беле пчеле лете,
Из корена хладан Дунав тече!“
Извор
[уреди]Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 98., стр. 74.