Ја каква је на Бендбаши трава,
још је љепша Диздарева Фата!
Чело јој је турска хамајлија,
два јој ока — два врела студена,
обрвице — с мора пијавице, 5
трепавице — крила ластавице,
два образа — два ђула румена,
медна уста — кутија шећера,
ситни зуби — дизија бисера.
Над главом јој двије шефтелије, 10
у њедрима — два бијела голуба,
двије руке — два алај бајрака,
двије ноге — два златна дирека,
међу њима шадрван водица,
наоколо трава дјетелина. 15
Да ми богдо љето дочекати
и мог ђогу води дотјерати,
да помути шадрван водицу
и погази траву дјетелину!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 146.
