Jarac i bik i lav
| ←Starac i smrt | Jarac i bik i lav Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Žaba i junac→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Bik upazi iz daleka lava strahovita, uplaši se, pobegne i sakrije se u tuđu pojatu. Domaći jarac uzme ga terati, preteći mu s rogovi. „Bre miruj, dobar jarče,“ veli mu bik — „dok samo lav prođe, neću ti ja pojate izesti!” Ali ko će manitu pamet dati! Sve se zaleće, kad strag kad s rebarke. Prođe lav i udalji se. Onda bik, izlazeći, lupi mimogred jarca, te se stane premetati po košari i stane ga „bekeke kee.” „E, bekekeči sad tu” — reče mu bik — „Ne veljah li ti ja da miruješ dok si čišav.”
Neki novopogospođeni, iliti sluge pri velikoj gospodi, kad vide poštena i boljega od njih čoveka u bedi i u utjesneniju, i oni na njega naskaču. A kad bog dâ te se vreme okrene drugojače, onda im dođe jarčeva zanovetka na glavu. Razuman čovek, koliko ga više ščastije uzvišava, toliko on biva slatkonaravniji i človečniji. A hud i visokouman, kako mu se stane ščastije osmijavati, sasvim poludi, zavri mu se mozak, niti ga već njegova koža vmještava. Počne naskakivati na bolje od sebe, i tako ostane smeh i poruganije poslednim rodovom.
Razmotrimo s vnimanijem ovi prekrasni harakter blagorodna srca. Adrijan, kad postane rimskim cesarom, upazi jednog svoga velikog neprijatelja, koji se uklanjaše ispred njega. „Nit me se više boj”, — reče mu Adrijan — „nit sakrivaj od mene; ja sam već cesar!” Jošt jedno podobno ovom. Ludovik Dvanaesti, budući jošte herceg burgundski, imađaše neke od gospode velike neprijatelje, koji mu na svaki način pakost djejahu. A kad ovi postane kraljem, počnu ga sovjetovati neki da se osveti nad svoji zlotvori. Onda on rekne ove večne pameti dostojne reči: „Što vi mislite, ljudi? Sramota bi bila kralju francuskomu da čini osvetu za obide učinjene hercegu burgundskomu!" Prekrasne, božestvene duše, dostojne gospodstva i carstvovanija!
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|