Јану мајка на далеко дава,
Јана нече куд ју мајка дава,
него оче куд ју друшће лажу.
Друшће лажу — у село малено,
мајка дава — у село големо. 5
„Ћеро моја, имаш девет брата,
поодиче петком и недељом."
Јана оде где ју мајка дава,
па чекала до девет године.
За тој време никој не дооди. 10
Јана плаче до небо се чује,
па се богу јако снажалело,
јер је Јани брајћу већ узео,
па испрати брата најмладога.
„Сестро Јано, зашто стално плачеш?" 15
„Ви сте брале мене обећали,
да стижете петком и недељом,
а саг има девет годин дана,
како нема никој да дооди.
Мили брале, на тавњан миришеш." 20
„Овуд расте трава тавњаника,
по њу газим, на тавњан миришем."
