Janu majka na daleko dava,
Jana neče kud ju majka dava,
nego oče kud ju drušće lažu.
Drušće lažu — u selo maleno,
majka dava — u selo golemo. 5
„Ćero moja, imaš devet brata,
poodiče petkom i nedeljom."
Jana ode gde ju majka dava,
pa čekala do devet godine.
Za toj vreme nikoj ne doodi. 10
Jana plače do nebo se čuje,
pa se bogu jako snažalelo,
jer je Jani brajću već uzeo,
pa isprati brata najmladoga.
„Sestro Jano, zašto stalno plačeš?" 15
„Vi ste brale mene obećali,
da stižete petkom i nedeljom,
a sag ima devet godin dana,
kako nema nikoj da doodi.
Mili brale, na tavnjan mirišeš." 20
„Ovud raste trava tavnjanika,
po nju gazim, na tavnjan mirišem."
