Јанко од Котара и Мујин Алил

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Књигу пише од Котара Јанко
0002 Те је шаље у кршну Кладушу
0003 А на руке Мујину Алилу:
0004 „О Турчине, дијете Алиле!
0005 „Тебе вале по кршној Кладуши,
0006 „Мене вале по равну Котару,
0007 „Но ми дођи на мегдан јуначки,
0008 „Да видимо, ко је бољи јунак;
0009 „А ево ти три мегдана дајем:
0010 „Први ћу ти мегдан оставити
0011 „У Кладуши а пред твојом кулом,
0012 „Нек ти види остарјела мајка,
0013 „Ја како ћеш, Туре, погинути,
0014 „Јал’ како ћеш мене погубити;
0015 „Други ћу ти мегдан оставити
0016 „А под мојом под вренђијом кулом,
0017 „Нек ми види вијерница љуба,
0018 „Ја како ћу, Туре, погинути,
0019 „Јал’ како ћу тебе погубити;
0020 „Трећи ћу ти мегдан оставити
0021 „Под Кунаром у пољу Котару,
0022 „А на међи Турској и каурској,
0023 „Ђе је земља крви пожељела,
0024 „Гавранови од јунака меса;
0025 „Дођ’ Алиле, ђе је теби драго;
0026 „Ако ли ми на мегдан не смијеш,
0027 „А ти узми дивчик и повјесмо
0028 „И вретено дрва шимширова,
0029 „Па ми преди гаће и кошуљу,
0030 „Да не мучим љубе Анђелије.”
0031 Кад Алилу књига допанула,
0032 Стојећи је Туре проучило,
0033 Па се скиде низ бијелу кулу,
0034 Невесело по авлији шета,
0035 Подметнуло руке под пазуке;
0036 Ал’ ето ти од Кладуше Муја,
0037 Иде Турчин са зелене лонџе,
0038 Пригрнуо зелену мавлуту,
0039 Гледа сина нејака Алила,
0040 Па га пита силна потурица:
0041 „Што је сине, дијете Алиле!
0042 „Ко л’ те зове на мегдан јуначки,
0043 „Те си га се, сине, препануо?
0044 „Каж’ бабајку јутрос на уранку?”
0045 Алил с’ вати руком у џепове,
0046 Те му даде лист књиге бијеле.
0047 Кад је Мујо књигу проучио,
0048 Те виђео, што се у њој пише,
0049 Он се руком у џепове маши,
0050 Те извади дванаест дуката,
0051 Те их даде младу књигоноши,
0052 Па му ’вако Мујо говораше:
0053 „Чујеш мене, млади каурине!
0054 „Поздрави ми од Котара Јанка,
0055 „Нек ме чека под Кунар-планином,
0056 „Довешћу му мојега Алила
0057 „У неђељу, која прва дође,
0058 „Нек сабљама мегдан подијеле.”
0059 Па он оде на бијелу кулу,
0060 А довати дивит и хартију,
0061 Оде писат’ књиге на кољену:
0062 Прву Турчин књигу накитио,
0063 Те је шаље у Коваче равне
0064 На Турчина Ковачину Рама:
0065 „О Даиџа, Ковачина Рамо!
0066 „Покупи ми по равну Ковачу
0067 „Пет стотина силних Ковачана,
0068 „Хајде шњима ка кршној Кладуши
0069 „А под моју вренђију кулу,
0070 „Јера зове од Котара Јанко,
0071 „Та Алила на мегдан мојега,
0072 „Да Алилу будеш у невољу.”
0073 Другу Мујо књигу накитио,
0074 Те је шаље у Лику крваву
0075 На Турчина Личанина Тала:
0076 „О амиџа, Личанине Тале!
0077 „Покупи ми по Лици крвавој
0078 „Пет стотина коња и јунака,
0079 „Хајде шњима ка кршној Кладуши,
0080 „А пред моју пред бијелу кулу,
0081 „Јера зове од Котара Јанко
0082 „Та Алила на мегдан мојега,
0083 „Да му будеш с десна у полицу.”
0084 Трећу Мујо књигу накитио,
0085 Те је шаље у Наке крваве
0086 На Турчина Накић-Ибрахима:
0087 „Побратиме, Накић-Ибрахиме!
0088 „Покупи ми по Наку крваву
0089 „Пет стотина коња и јунака,
0090 „Хајде шњима ка кршној Кладуши
0091 „А пред моју пред бијелу кулу,
0092 „Јера зове од Котара Јанко
0093 „Та Алила на мегдан мојега,
0094 „Да синовцу будеш у невољу.”
0095 А четврту књигу оправио,
0096 Посла књигу у Турску Удбину
0097 На сестрића Танковић-Османа:
0098 „О сестрићу, Танковић-Османе!
0099 „Покупи ми по Вашој Удбини
0100 „Удбинскијех на гласу јунака
0101 „На пријепис пет стотина друга,
0102 „Хајде шњима ка кршној Кладуши
0103 „А под моју под вренгију кулу,
0104 „Јера зове од Котара Јанко
0105 „Та Алила на мегдан мојега,
0106 „Да Алилу будеш у невољу.”
0107 Када Мујо књиге растурио,
0108 Мало сједе на бијелој кули,
0109 Али стаде јека испријека,
0110 Зачуше се јасни таламбаси,
0111 Гледну Мујо пољу у ширину,
0112 Силна војска поље притиснула
0113 И пред њоме двије поглавице,
0114 Једно бјеше Будалина Тале,
0115 А друго је Ковачина Рамо,
0116 Шњима равна хиљада јунака;
0117 Далеко их Мујо сусретнуо,
0118 Аге води на вренгију кулу,
0119 Силну војску у пољу устави.
0120 Мало стаде, за дуго не било,
0121 Ал’ ето ти Накић-Ибрахима,
0122 И са њиме Танковић-Османа,
0123 Они воде хиљаду јунака,
0124 Њих далеко Алил сусретнуо,
0125 Силну војску у пољу устави,
0126 Аге води на бијелу кулу,
0127 Шњима Мујо сједе пити вино,
0128 А Алил се оде оправљати,
0129 Облачити рухо и оружје:
0130 Он обуче танану кошуљу,
0131 По кошуљи кадивли ђечерму,
0132 По ђечерми зелену доламу,
0133 По долами токе Мркоњића,
0134 Штоно их је Мујо задобио
0135 Од јунака Петра Мркоњића
0136 У Кунари високој планини;
0137 А на ноге црвене чакшире
0138 До кољена у срму облите,
0139 Од кољена златом извезене;
0140 Па опаса мукадем-појаса,
0141 А за појас девет самокреса,
0142 Сви у суво заливани злато,
0143 А покрај њих ножа пламенита,
0144 А на бедро сабљу оковану,
0145 А на главу калпак и челенке,
0146 А покрај њих валку позлаћену,
0147 И пригрну диван-кабаницу
0148 Са сувијем окићену златом,
0149 Па се скиде низ бијелу кулу,
0150 А слуге му ђога изведоше,
0151 Те се ђогу на рамена баци,
0152 Па се спусти пољу у ордију,
0153 Те он крену силовиту војску,
0154 Прихвати се Кунаре планине,
0155 Ту их стиже од Кладуше Мујо
0156 И са њиме Турске поглавице.
0157 Куновицу гору прејездише,
0158 Спустише се у поље Котарско,
0159 Али Јанко дош’о на биљегу,
0160 Са Јанком су четири сердара,
0161 Сва четири од равна Котара,
0162 И са њима дв’је хиљаде војске
0163 Котарана на гласу јунака.
0164 Каде Турци у поље дођоше,
0165 Те се мало рахат учинише,
0166 Јанко зове нејака Стојана:
0167 „О мој сине, дијете Стојане!
0168 „Иди, сине, у Турску ордију,
0169 „Те поздрави од Кладуше Муја,
0170 „Нек изведе нејака Алила,
0171 „Нек изведе пољу на биљегу,
0172 „Да сабљама мегдан под’јелимо,
0173 „Нека виде војске обадвије.
0174 „Ко ће коме очи преварити.
0175 „Ко ли кога прије погубити.”
0176 Хитро га је Стојан послушао.
0177 Те отиде у Турску ордију
0178 Пред чадора од Кладуше Муја,
0179 Пред Мујом се смјерно поклонио,
0180 А вели му силна потурица:
0181 „Што је, море, Јанково копиле?
0182 „Што ли те је оправио Јанко?”
0183 Вели њему Јанковић Стојане:
0184 „Мене јесте оправио бабо,
0185 „Да ти кажем од њега поздравље,
0186 „Да изведеш твојега Алила
0187 „На биљегу њему на мегдана,
0188 „Да сабљама мегдан подијеле.”
0189 Њему рече од Кладуше Мујо:
0190 „Хоћу, сине, Јанково копиле,
0191 „Сад ће Алил на мегдан изићи;”
0192 Па он скочи на ноге лагане,
0193 Те опреми нејака Алила,
0194 Изведе му ђога дебелога,
0195 Те се Туре на ђогина баци,
0196 Поносито на биљегу дође,
0197 Оде чекат’ од Котара Јанка;
0198 С десне њему стране до рамена,
0199 До рамена Ковачина Рамо
0200 И до Рама Будалина Тале,
0201 А с лијеве стране до рамена
0202 Стоји Туре Накић Ибрахиме
0203 И до њега Танковић Османе,
0204 А за њима Мујо пристајаше,
0205 А за Мујом дв’је стотине друга,
0206 Иду виђет’, побит’ како ће се;
0207 Ал’ ето ти од Котара Јанка
0208 На кулашу коњу помамноме,
0209 Носи бојно копље на рамену;
0210 С десне њему стране у полицу
0211 До рамена сердар Смиљанићу
0212 И до њега Сењанин Иване;
0213 А с лијеве стране у полицу
0214 До рамена Мандушићу Вуче
0215 А до Вука Шарићу Цвијане,
0216 А за њима Стојан пристајаше
0217 На његову вранцу помамноме,
0218 За њим иду млади Котарани.
0219 Каде Јанко на биљегу дође,
0220 Он дозива нејака Алила:
0221 „Чујеш ли ме, дијете Алиле!
0222 „Удри прије, да ти жао није!”
0223 Али вели дијете Алиле:
0224 „Удри прије, од Котара Јанко,
0225 „Твој је мегдан, твоје позивање.”
0226 Кад то зачу од Котара Јанко,
0227 Он покупи дизгене кулашу,
0228 А удр’и га чизмом и мамузом,
0229 Оде кулаш пољем подиграват’,
0230 Јанко скиде копље са рамена,
0231 Упусти га у прси Алилу;
0232 Но је Туре јунак на мегдану,
0233 У руке му копље уватило,
0234 Пребило га на дв’је половине,
0235 Па потеже копље костоловку,
0236 На Јанка га Туре упустило;
0237 Јанко има коња од мегдана,
0238 Кулаш бјеше хендек ископао,
0239 Два б’ Алила онђе укопао,
0240 Па се кулаш слеже у хендека,
0241 Те га туре копљем претурило,
0242 И у земљи копље саломило.
0243 А кад бојна копља изломише,
0244 Јанко трже мача зеленога,
0245 Алил трже сабљу димишћију,
0246 Један другом јуриш учинише,
0247 Ману Алил, а дочека Јанко,
0248 На мач оштру сабљу дочекао,
0249 На двије је поле пресјекао,
0250 И Алилу руку обранио,
0251 Рука паде у зелену траву;
0252 Други пут га ударио Јанко,
0253 Удари га по бијелу лицу,
0254 Одс’јече му лице до вилице,
0255 Синуше му зуби до ресице;
0256 Трећи пут га ударио Јанко,
0257 Прес’јече га по свилену пасу,
0258 Па га тури са коња ђогина.
0259 Мили Боже, чуда великога!
0260 Кад погибе Турска поглавица,
0261 Наљути се млога породица,
0262 Те у пољу заметнуше кавгу,
0263 Ев’ се бише половину дана,
0264 Срби Турску крдисаше војску,
0265 У Кунару гору наћераше.
0266 Од Турака мало ко побјеже,
0267 Осим курва на кулашу Тале
0268 И са њиме Танковић Османе:
0269 Од Србаља мало ко погибе,
0270 Но се рани Шарићу Цвијане,
0271 И нема им Мандушића Вука,
0272 Њега тражи на кулашу Јанко,
0273 Тражио га, па га помињаше:
0274 „Ђе си, Вуче, моја десна руко!
0275 „Мене прође моје четовање.”
0276 Тек што Јанко у ријечи бјеше,
0277 Ал’ ето ти Мандушића Вука
0278 И он води од Кладуше Муја,
0279 Везао му руке на опако,
0280 Приведе га од Котара Јанку,
0281 Па га Вуче њему поклонио:
0282 „Ето, Јанко, од злата јабуке,
0283 „Чини шњоме, што је тебе драго.”
0284 Јанко бјеше јуначко кољено,
0285 Посла Муја у кршну Кладушу,
0286 И овако њему говораше:
0287 „Иди, Мујо, у кршну Кладушу,
0288 „Лагат’ немој, веће право кажи,
0289 „А џаба ти живот на мегдану.”
0290 Оде Турчин везан у Кладушу,
0291 Јанко с друштвом ка бијелој кули,
0292 Почасти их три четири дана,
0293 Па одоше сваки двору своме,
0294 А он оста мрко пити вино
0295 Са Стојаном на бијелој кули.