Јанко гради на ливади грађу,
нестаде му вара и камења,
па он оде у Витош планину,
па он нађе до две беле цркве,
па и сруши од вр’ до темеља; 5
у темељу два златна ковчега
и у њима две лепе девојке;
то не биле две лепе девојке
већ то биле две лепе сестрице:
света Петка и света Недеља, 10
па се сагну, обадве пољуби.
Једнак ми се Јанко разболео
па по’ита у своје дворове;
лежао је девет годин дана,
кроз кости му проникнула трава, 15
кроз уши му муе про’одиле,
па га пита саморана мајка:
„Што си, синко, греха сагрешио,
те ти лежиш девет годин’ дана?“
Болан Јанко једва одговара: 20
„Чујеш ли ме, моја стара мајко!
Ништа несам греја сагрешио,
но кад гради грађу на ливади,
нестаде ми вара и камења,
па отидо’ у Витуш планину, 25
сруши у њој до две беле цркве,
разруши и’ од вр’ до темеља,
у њим’ нађо два ковчега златна,
у ковчеге две лепе девојке,
па се слего, обадве пољуби, 30
једна беше лепа и не лепа,
друга беше сунцу да одоли;
та што беше лепа и не лепа,
оно беше лепа света Петка,
та што беше да одоли сунцу, 35
оно беше свијетла Недеља;
ту сам, мајко, греја сагрешио."
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 196-197.
