Janko gradi na livadi građu,
nestade mu vara i kamenja,
pa on ode u Vitoš planinu,
pa on nađe do dve bele crkve,
pa i sruši od vr’ do temelja; 5
u temelju dva zlatna kovčega
i u njima dve lepe devojke;
to ne bile dve lepe devojke
već to bile dve lepe sestrice:
sveta Petka i sveta Nedelja, 10
pa se sagnu, obadve poljubi.
Jednak mi se Janko razboleo
pa po’ita u svoje dvorove;
ležao je devet godin dana,
kroz kosti mu proniknula trava, 15
kroz uši mu mue pro’odile,
pa ga pita samorana majka:
„Što si, sinko, greha sagrešio,
te ti ležiš devet godin’ dana?“
Bolan Janko jedva odgovara: 20
„Čuješ li me, moja stara majko!
Ništa nesam greja sagrešio,
no kad gradi građu na livadi,
nestade mi vara i kamenja,
pa otido’ u Vituš planinu, 25
sruši u njoj do dve bele crkve,
razruši i’ od vr’ do temelja,
u njim’ nađo dva kovčega zlatna,
u kovčege dve lepe devojke,
pa se slego, obadve poljubi, 30
jedna beše lepa i ne lepa,
druga beše suncu da odoli;
ta što beše lepa i ne lepa,
ono beše lepa sveta Petka,
ta što beše da odoli suncu, 35
ono beše svijetla Nedelja;
tu sam, majko, greja sagrešio."
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 196-197.
