Јанковић Стојан удара на Бањалуку

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јанковић Стојан удара на Бањалуку

0001 Пиће пију приморски сердари
0002 У Приморју граду бијеломе,
0003 У авлији Јанковић Стојана,
0004 Јер Јанковић крсно име служи.
0005 На около посјели сердари,
0006 У врх стола Јанковић Стојане,
0007 Па до њега Вишњић харамбаша
0008 Брат рогјени Јанковић Стојана.
0009 Уз њег сестрић Јован харамбаша.
0010 Редом сјела узвишна господа
0011 Капетани и млади сердари.
0012 О свачем су еглен заметнули,
0013 О јунаштву и о добри коњи;
0014 Кол’ко који посико Турака,
0015 Кол’ко има у којег сужања,
0016 Све су пићем они прећерали,
0017 Па се не зна туде за трпезом,
0018 Већ се граја чула у авлији.
0019 Док ста вика Јанковић Стојана:
0020 „Чујете ли браћо и дружино,
0021 Ја ћу сада силу подигнути,
0022 Уздигнућу обадва котара,
0023 Па ћу сићи шехер Бањалуци,
0024 Јер сам тамо шићар подпазио,
0025 Да имаде китли дивичица;
0026 Липа Ханка Халил паше старог,
0027 Радо би се оженити с њоме,
0028 Јер је мени љуба на ум пала.
0029 Ја сам имо љубу у Стамболу,
0030 Јер сам браћо био у Стамболу,
0031 Без промине дванајест година,
0032 Замном царе клањо у Стамболу,
0033 Мене девлет јесте оженио,
0034 Ја му био мухур сахибија,
0035 Без промине дванајест година,
0036 Ја сам имо два пособца сина,
0037 Па сам браћо Стамбол оставио,
0038 Оставио љубу у Стамболу,
0039 И код љубе два пособца сина.
0040 Па сам сишо на дољне котаре,
0041 Јер је мени срце поискало,
0042 Мени котар јесте на ум пао,
0043 Па сам сишо на дољне котаре.
0044 Сад је мени љуба на ум пала,
0045 И уз љубу два пособца сина
0046 Ја би ишо до Стамбола,
0047 Ал’ не смијем до Стамбола сићи,
0048 Цар би мене главом раставио,
0049 Па ћу војску свести на Турчију,
0050 И извести пашину дивојку.
0051 Јер се закле по закону своме,
0052 Заклео се код нашег олтара,
0053 Да се Маром оженити нећу,
0054 Већ Туркињом из земље Турчије.
0055 Па ћу сада на Турчију сићи,
0056 Порад Ханке Халил паше старог.
0057 Већ чујете котарски сердари,
0058 Ја сам котар давно оставио,
0059 И од скора нисам четовао;
0060 Пролазио нисам на Турчију,
0061 Море ли се на Турчију сићи?“
0062 А вели му Вишњић харамбаша:
0063 „Брате драги Јанковић Стојане,
0064 И ја ћу се отуд оженити;
0065 Ја сам чуо ђе говоре људи,
0066 Да имаде тамо на Турчији.
0067 У лијепој шехер Бањалуци,
0068 Липа Злата Гарић Јусуфаге,
0069 Радо би се Златом оженити,
0070 Већ мој брате Јанковић Стојане,
0071 Ја сам чуо ђе говоре људи,
0072 Да с’ не море до Турчије сићи,
0073 Да се догје шехер Бањојлуци,
0074 Јер су Турци мегје утврдили,
0075 Да су вргли добре буљукбаше;
0076 Чуо јесам ђе говоре људи
0077 Да имаде Халил паша стари,
0078 Да имаде добра буљукбашу,
0079 Некакога харамбашу Хусу,
0080 И са њиме стотину пандура
0081 Да чувају пашину капију,
0082 Да их грђи у крајини неја“.
0083 Кад те Стојан ричи разумио,
0084 Па он брату вели харамбаши:
0085 „Брате драги Вишњић харамбаша,
0086 Ја ћу чисто прикупити војску,
0087 Сићи с војском шехер Бањојлуци
0088 И пашину Ханку заробити,
0089 Извести је на долње Котаре,
0090 Па се хоћу оженити с њоме,
0091 Старог пашу главом раставити
0092 И његова Хусу уфатити;
0093 Исићи му стотину пандура“.
0094 Нек говоре како њима драго,
0095 Мисли сердар, да се чути неће.
0096 Кад су пили пиће у авлији
0097 Ту је Турчин био у авлији
0098 У тебдилу, катанском одилу,
0099 Од Удбине Куртагићу Нуко,
0100 Бајрактар је Лике Мустајбега.
0101 Па је Нуко узјахо зекана,
0102 Сјахо зечка шехер Бањој Луци
0103 До ахара Халил паше старог.
0104 Када Нуко сјахо до ахара,
0105 Пред ахаром разјахо зекана.
0106 Дочека га Хусо на авлији
0107 На селаму и на хошгелдији
0108 Када Нуко дојаха зекана
0109 Селам викну, Хусо одпримио,
0110 Питаше се за мир и за здравље.
0111 Кад рекоше да су здраво били,
0112 Онда вели у авлији Нуко:
0113 „Побратиме харамбаша Хусо,
0114 Је ли дома Халил паша стари?“
0115 А Хусо му вели у авлији:
0116 „Код куле је Халил паша стари?“
0117 Има с њиме ага и бегова,
0118 Јел’ ти воља Халил паши ући?“
0119 „Јесте Хусо обадва ми свита,
0120 Ја би имо пашом говорити.
0121 Јер ја с њиме важна имам посла“.
0122 Одмах Хусо у кулу окрену,
0123 За њим Нухан уз мостове угје.
0124 Хусо паши угје у одају,
0125 Па он паши вели у одаји:
0126 „Паша драги ја ти љубим руку,
0127 Дојде Нухан, бегов бајрактаре,
0128 Бајрактар је Лике Мустајбега,
0129 Сад је Нуко стиго са котара,
0130 Он доћера зечка у авлију
0131 У тебдилу катанском одилу.
0132 Још ми Нуко вели у авлији,
0133 Да он с тобом жели говорити
0134 Јер он посла има код тебека“.
0135 Када паша ричи разумио,
0136 Па он вели бајрактару своме:
0137 „О Бога ти харамбаша Хусо,
0138 Уведи ми Нуку у одају,
0139 Да ја чујем што говори Нухо“.
0140 Одмах Хусо паде из одаје,
0141 Пред одајом Нухан бајрактаре,
0142 Хусо вели Нухан бајрактару:
0143 „Тебе паша зове у одају,
0144 Селам Нухо у одаји викну,
0145 Па пашиној погрмио руци
0146 И пашину руку пољубио.
0147 Измаче се подвив руке стаде.
0148 Одаја је пуна напуњена:
0149 У врх сједи Халил паша стари,
0150 Па до паше Газић Јусуфага,
0151 А до њега Џинић Омербеже,
0152 Па остале аге и бегови.
0153 Онда паша викну бајрактара:
0154 „О Нухане врсан бајрактару!
0155 Какав си ми хабер ти донио
0156 Са Ислама са доњег Котара?
0157 А Нухан му вели у одаји:
0158 „Паша драги! Ја ти љубим руку,
0159 Ја сам паша био на Котару
0160 У авлији Јанковић Стојана,
0161 Туј сам био, ушима слушао.
0162 Јер ме лички беже опремио,
0163 Опремио на доње Котаре
0164 У авлију Јанковић Стојана,
0165 Да ја слушам шта говоре крањци,
0166 Да му хабер снесем на Удбину.
0167 Па сам паша чуо у Котару,
0168 Ђе говори Јанковић Стојане,
0169 Да ће Стојан дићи Котаране,
0170 Па ће паша теби ударити.
0171 Добро чувај шехер Бањалуке,
0172 Добро чувај куле и авлије,
0173 Добро чувај Ханку на оџаку,
0174 Јер ће штенац Ханку уграбити,
0175 Па ју штенац на Котаре снити,
0176 И Ханком се твојом оженити,
0177 Тебе хоће главом раставити,
0178 И Хускана твога уфатити.
0179 Исићи ти стотину пандура,
0180 И Газића Злату ујагмити,
0181 Оженити брата харамбашу,
0182 Јер су таки танац уфатили“.
0183 Кад те паша ричи разумио,
0184 Па он вели Нухан бајрактару:
0185 „Фала теби бегов бајрактаре,
0186 Кад си мени сишо и капији,
0187 Па ми казо у оџаку моме,
0188 Да ће на ме Стојан ударити,
0189 Барем ћу се боље утврдити,
0190 Гледаћу га Нуко дочекати“.
0191 Па се руком фати у џепове
0192 Нуки даде десет маџарија.
0193 Када Нуко прими попутбину,
0194 Оде Нухан низ високу кулу.
0195 Он зекана прими од делија
0196 И посједе дебела зекана.
0197 Оде Нуко оћера зекана.
0198 Паша вели у ахару своме:
0199 „О Бога вам аге и бегови,
0200 Види сада јада изненада,
0201 Ђе ће Стојан нама ударити,
0202 Ја ћу влаха добро дочекати,
0203 Он ће мени кахар учинути,
0204 Бањалуку мени поробити,
0205 Поробити ватром попалити.
0206 Хоће сибјан нама попалити;
0207 Шта би сада мого учинути?
0208 Ил’ ћу влаха овде дочекати?
0209 Ил’ ћу влаху књигу опремити,
0210 Да не иде шехер Бањалуци“.
0211 А вели му Газић Јусуфага:
0212 „Мој акрану Халил паша стари,
0213 Старији си а паметнији си,
0214 Дојде вриме, да те свитујемо,
0215 Ти не требаш књиге опремати.
0216 Да опремиш књигу шаровиту,
0217 Да је спремиш Јанковић Стојану.
0218 Ти си чуо Јанковић Стојана,
0219 Јаки се је штенац претрефио,
0220 А силан је сам га Бог убио,
0221 Он би тебе на мејдан позвао.
0222 А ти знадеш Халил паша стари,
0223 Ти би моро на мејдан изаћи,
0224 Или за се џебелију наћи.
0225 Ја бих и то лако пригорио,
0226 Кад би с’ мого таки јунак наћи,
0227 Да би влаху на мејдан изашо,
0228 Али паша тог јунака неја.
0229 Да би за те на мејдан изашо,
0230 Душманину Јанковић Стојану,
0231 Па би лахко изгубио главу.
0232 Већ кад би ме паша послушао,
0233 Да се паша добро утврдимо,
0234 Дочекамо Јанковић Стојана,
0235 Душманина карли учинимо,
0236 Да скупимо сву бутум крајину
0237 И зовнемо Лику и Личане,
0238 Да се паша добро утврдимо,
0239 Дочекамо Јанковић Стојана“.
0240 То је паша агу послушао,
0241 Па он вели аги Јусуфаги:
0242 „Ја ћу ага тако учинити,
0243 Сад ћу ага књиге растурити“.
0244 Паша поче књиге опремати,
0245 Једну спреми Лики Мустајбегу,
0246 Ето беже књига шаровита.
0247 Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,
0248 Да ће на ме власи ударити,
0249 Ради ми се у јардуму наћи,
0250 Ходи беже Бањојлуци сиди,
0251 И покупи Лику и Удбину,
0252 Неби л’ влаха овде дочекали,
0253 Ту опреми, другу направио.
0254 Другу посла Бишћу каменоме,
0255 А на руке бихаћком диздару:
0256 Ето књига бихаћки диздаре,
0257 Јеси л’ чуо, јесил’ разумио,
0258 Да ће на ме власи ударити,
0259 Ради ми се у невољи наћи,
0260 Де уздигни сву Крајину листом,
0261 Сиди мени шехер Бањалуци,
0262 Нећемо ли влахе дочекати.
0263 Дуго нам је а далеко нам је,
0264 Да бројимо босанске ајане,
0265 Што је паша зовно Бањојлуци.
0266 Кад расписа књиге шаровите,
0267 И раздили књиге шаровите;
0268 Дванајст паша књига опремио.
0269 Када паши књига догазила
0270 Из Котара града каменога,
0271 Од акрана котарског диздара,
0272 Шта ј у књизи диздар направио:
0273 Мој акрану Халил паша стари,
0274 Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,
0275 Да сам Ибру оженио свога,
0276 Тебе паша зовем на весеље,
0277 Да ми паша на весеље дојдеш,
0278 Да поведеш Гарић Јусуфагу
0279 И покупиш аге и бегове,
0280 Па ми сидеш паша на весеље,
0281 Јер сам паша заврго весеље.
0282 Онда паша вели у ахару:
0283 „Дјецо моја у ахару моме,
0284 Хоћемо ли ићи на весеље?“
0285 А вели му Газић Јусуфага:
0286 „Богме паша како теби драго.
0287 Сада паша ићи на весеље;
0288 Сад си паша књиге растурио,
0289 Да ти војска Бањојлуци сиде,
0290 А сад идеш паша на весеље“.
0291 А вели му паша у ахару:
0292 „Ага драги Газић Јусуфага,
0293 Ја сам ага књиге растурио,
0294 Да ми војска Бањојлуци сиде,
0295 Ал’ ти знадеш Газић Јусуфага,
0296 Нама војске ни кроз хефту неја,
0297 Дотле ћемо из Котора саћи
0298 Јер је тешко војску саставити.
0299 А нас диздар зове на весеље.
0300 Јеси л’ чуо гдје у књиги пише,
0301 Да је диздар заврго весеље.
0302 Да не одем тамо на весеље,
0303 На нас би се диздар ражљутио,
0304 Не би ћео Бањојлуци сићи,
0305 И њега сам позво до ахара“.
0306 А вели му Газић Јусуфага:
0307 „Богме паша како теби драго“.
0308 Онда вели паша у ахару:
0309 „Сад хоћемо на весеље поћи.
0310 Хајте свако кули и ахару,
0311 Спремите се код високе куле
0312 Док се и ја на оџаку спремим“.
0313 Свако оде завичају своме,
0314 Свако себе на оџаку спрема,
0315 Свак окреће до пашине куле,
0316 И паша се спрема у одаји.
0317 Кад се паша спреми на оџаку.
0318 Па га ето низ високу кулу.
0319 За њим Ханка шеће низ мостове.
0320 Она паши вели у авлији:
0321 „Бабо драги, ја ти љубим руку,
0322 Ког’ код мене ти остављаш бабо?“
0323 А паша јој вели у авлији:
0324 „Ханко ћери у мене једина,
0325 Ти се не бој на високој кули,
0326 Брзо ћу се натраг повратити;
0327 Ја сам ћери књиге растурио,
0328 Хоће војска сићи Бањојлуци,
0329 Нећеш Ханко у каурске руке,
0330 Ја ћу влаха добро дочекати,
0331 А сад ћу те ћери оставити
0332 Код нашега Хускан буљукбаше
0333 И његови стотину пандура“.
0334 Па он викну Хусу буљукбашу:
0335 „Хусо сине ако бога знадеш,
0336 Ја сам идем которском диздару,
0337 А тебека ја остављам сине
0338 Са твојије стотину пандура,
0339 Остављам ти своју билу кулу,
0340 И у кули Ханку јединицу,
0341 Ја остављам Ханку код тебека,
0342 Јер се у те могу поуздати.
0343 Чувај Ханке, моје дите драго!“
0344 А вели му Хусо у авлији:
0345 „Паша драги, ја ти љубим руку,
0346 Не брини се паша за Хускана,
0347 Ја ћу теби кулу очувати
0348 Не дај боже да власи навале,
0349 Ја ћу њиха одма дочекати,
0350 Ханка неће у каурске руке,
0351 Док је моје на рамену главе.
0352 Кад потече моја са рамена,
0353 Онда оде у каурске руке“.
0354 Онда паша вели буљукбаши:
0355 „О Хускане моје дите драго,
0356 Ако би ти власи навалили,
0357 Па би тебе силе освојиле,
0358 Ти опали с табије топове,
0359 Велики су пашини топови,
0360 Хоће снити јеку низ Крајину.
0361 Аге ће се одмах појагмити,
0362 Теби Хусо јардум учинути,
0363 И ја ћу ти бити хампагјија“.
0364 То му рче од куле отишће,
0365 Дочекаше аге пред вратима.
0366 Сад нек паша иде на весеље,
0367 Оста Хусо Ханке чувајући,
0368 И са њиме стотину делија.
0369 Да видимо Јанковић Стојана,
0370 Уздиго је обадва котара,
0371 Свео војску шехер Бањојлуци,
0372 Ђе ће Стојан конак учинути.
0373 Више букве конак учинуо,
0374 И у јутро рано уранио,
0375 Крено војску шехер Бањојлуци,
0376 На пашину кулу ударио,
0377 Са њим брацо Вишнијћ харамбаша.
0378 С њима војске дванајест хиљада.
0379 Кад удари Јанковић Стојане,
0380 Ту је њему добра срећа била,
0381 Јер је Стојан рано ударио.
0382 Да видимо Златије Газића,
0383 Ту ноћ била она на конаку,
0384 А код Хате своје другарице,
0385 Па је Злата рано уранила,
0386 Пошла рано својој билој кули.
0387 Опази је Вишњић харамбаша
0388 И уфати кићену дивојку,
0389 На пашину кулу ударио.
0390 Кад удари Јанковић Стојане,
0391 А дочека Хусо и делије,
0392 А расцвили Ханка са пенгјера:
0393 „Не дај Хусо мој по Богу брате“.
0394 А Јанковић хршум учинио,
0395 А брани се Хусо и делије.
0396 Вавик пуца од бедема Хусо,
0397 Докле Хуси на ум препануло,
0398 Па он Ханку из авлије викну:
0399 „Отвори ми кулу од камена,
0400 Да опалим пашине гласнике“.
0401 Ханка кулу отворила Хуси,
0402 Ето Хусе на кулу изагје,
0403 И опали пашине гласнике.
0404 Кад пукоше пашини гласници,
0405 Велики су у паше гласници,
0406 Оде јека бутум по Крајини,
0407 Све планина планину дозива.
0408 На градови пуцају топови,
0409 По кулама грокте земберлуци,
0410 По чардаци пуцају прангије,
0411 Сва се турска земља запалила,
0412 Хабер стиже на широку Лику
0413 До беглука Лике Мустајбега.
0414 У томе се дану претрефило,
0415 Пун је беглук Лички набодица,
0416 У врх кола Лика Мустајбеже,
0417 Па до њега Козлић Хуремага,
0418 До њег диздар сјео Османага,
0419 Па до њега Чејванага стари,
0420 До њег Грдан сједи Мустафага,
0421 Па до њега Кумалић Мујага
0422 Од Радуча села питомога.
0423 Уз њег ага сједи од Врхова,
0424 Што Врхове од Каура чува,
0425 Су својије хиљаду пандура
0426 Све о своме трошку и хашлуку.
0427 Па до њега Плочанин Алага,
0428 До њег Зорлић сједи Мустафага,
0429 Па Мујага Муратбеговићу.
0430 До њег сестрић Смајилбеговићу,
0431 Па до њега сердар Мустафага,
0432 Уз њег сестрић Арнаут Османе,
0433 Па до њега Тале Ибрахиме.
0434 Ниже сједи младеж у одаји,
0435 Међу њима Диздаревић Мехо.
0436 Када беже опази гласнике,
0437 Бег Нухана у беглуку викну:
0438 „Ја Нухане бегов барјактару,
0439 Што пуцају топи хабердари?
0440 Да ли власи нису навалили
0441 И на какву цареву паланку,
0442 Те се наша земља запалила?“
0443 А Нухан му вели у беглуку:
0444 „Беже драги, земље господару,
0445 Ако није Стојан ударио,
0446 Ударио шехер Бањалуци,
0447 Јер ми отуд гласи допадоше.
0448 А скоро сам сишо до Котара
0449 Мого беже опазити нисам,
0450 Да ће ико нама ударити.
0451 Потља сама Јанковић Стојана.
0452 Јесам ли ти беже казивао,
0453 Да се спрема Јанковић Стојане,
0454 Да удари шехер Бањалуци“.
0455 Кад те Мехо ричи разумио,
0456 Одмах Мехо на ноге скочио.
0457 Ја шта рече Диздаревић Мехо:
0458 „Куку беже Лика Мустајбеже,
0459 Дај ми беже изун од себека,
0460 Да ја шехер Бањојлуци сидем,
0461 Јер ја тамо имам јауклију,
0462 Липу Злату Газић Јусуфаге,
0463 Да агину ја очувам кулу,
0464 Да ми Злате власи не уфате,
0465 Кад те беже ричи разумио,
0466 Па он сину рече Диздареву:
0467 „Чу ли Мехо моје дите драго,
0468 Чујете ли моји Удбињани,
0469 Нама ваља Бањојлуци сићи,
0470 Старом паши индат учинити.
0471 Већ чујете моје аге драге,
0472 Да вас види Лика Мустајбеже;
0473 Сад ко први Бањалуци сиде,
0474 Најбржи му парип од мејдана,
0475 Највећи је јунак у Удбини,
0476 Ја ћу њега добро даровати,
0477 И агалук њему преписати,
0478 Аге моје тријест кућа кмета,
0479 И дати му тридесет нефера,
0480 И под њега ата подметнути;
0481 Задити му седам челенака.
0482 Кад то чуше аге у беглуку,
0483 Згледаше се један у другога,
0484 Као вуци у злој годиници,
0485 Кад опазе јаловицу овцу.
0486 Појагмише беглуку на врата,
0487 Сваки ату претркао своме,
0488 Сваки свога ата поклопио.
0489 Мехмедага узјаха дората,
0490 Он поведе аге са Удбине.
0491 Нека иду како њима драго,
0492 Да видимо паше у одаји.
0493 Кад су пукли на кули гласници,
0494 Липо му се јутро претрефило,
0495 А велики пашини гласници.
0496 Чуо паша са куле топове,
0497 Па повика котарског диздара:
0498 „Мој акрану котарски диздару,
0499 Ја сам теби сишо на весеље,
0500 Ено моји пукоше гласници,
0501 Мени власи јесу ударили;
0502 Него крећи кићене сватове,
0503 Да идемо мојој билој кули,
0504 Неби л’ моју очували Ханку,
0505 Да не оде у каурске руке“.
0506 Одмах диздар пашу послушао;
0507 Што бијаше кићени сватова,
0508 Све подиже паша са диздаром,
0509 О добре се коње појагмише.
0510 Крену паша шехер Бањалуци,
0511 И са њиме силовита војска.
0512 Нека иду како њима драго
0513 Да видимо Јанковић Стојана.
0514 Вавик хршум чини на капију
0515 А дочека Хусо са делија;
0516 Пуно влаха а мало Турака.
0517 Плахо Хуси ватра притужила.
0518 Листом Хуси друштво изгинуло,
0519 Бранећи се код бијеле куле.
0520 Освојише кулу и авлију,
0521 Уфатише буљукбашу Хусу
0522 И бјеле му руке завезаше.
0523 Од Хусини стотину пандура,
0524 Ни један се није кутарисо,
0525 Све је Хусо друштво изгубио.
0526 Уфатише пашину дивојку
0527 И пашину кулу поробише.
0528 Неколике куле поробише.
0529 И Јанковић војску отиснуо,
0530 Крену Стојан војском на Котаре,
0531 Плин поћера а робље поведе,
0532 Уз рику је војску окренуо.
0533 У том паша билој кули сиде,
0534 И са њиме диздар и сватови.
0535 Када паша кули ударио,
0536 Кад пашина поробљена кула,
0537 И пашина одведена Ханка.
0538 На авлији стотину делија,
0539 Све је листом легло по авлији,
0540 Много влаха леже пред авлијом.
0541 Све је паша преврно делије,
0542 Све он тражи Хусу харамбашу;
0543 Кад видио да му Хусе неја,
0544 А зацвили паша у авлији:
0545 „Куку Ханко ране непреболне
0546 Куку Хусо до смрти жалости,
0547 Мегер вас је Стојан уфатио,
0548 Обадвоје одв’о на Котаре“.
0549 Па допаде до коња ђогата,
0550 Паша ата поклопио свога,
0551 Па он ату паде по перчину.
0552 А за њиме сила ударила,
0553 Оде паша оћера Стојана.
0554 Нека гони, како њему драго,
0555 Стојан тегли на камен Котаре,
0556 На буковик Стојан ударио.
0557 Кад буковик Стојан прелазио,
0558 Врло му се заморила војска;
0559 Стојан војску своју уставио;
0560 И у пољу чадор разапео,
0561 Стојан војску стаде одмарати,
0562 Није шале дванајест хиљада,
0563 Све је бутум поље поцрнило
0564 Од шкрљака и од телећака,
0565 Туде Стојан конак учинуо.
0566 Кад у јутро рано уранио,
0567 Кад погледа од чадора свога,
0568 Он угледа Халил пашу старог,
0569 И код њега котарског диздара,
0570 И са њима силовита војска.
0571 Стала војска једна прама другој,
0572 Вавик паши придолази војска.
0573 Кад је било око пола дана,
0574 Помоли се момак на дорату;
0575 Он не шћеде паши ни чадору,
0576 Већ окрену Јанковић Стојану,
0577 Близу војске прићера дората,
0578 Па он грлом бијелијем викну:
0579 „Јанковићу од Котара крило,
0580 Јеси л’ сишо шехер Бањалуци,
0581 Поробио, ватром запалио,
0582 Плин поћеро а робље повео,
0583 Уфатио Газића Златију?
0584 У кога је Газића Златија,
0585 Нек је спреми мени и дорату,
0586 Ја сам Злати данас муштерија.
0587 Ако не да Злате од себека,
0588 Нека мени на мејдан изагје;
0589 Ако не сми’ на мејдан изаћи,
0590 Нека ми се по логору јавља,
0591 Ја ћу чисто њега потражити“.
0592 Јанковић га од чадора викну:
0593 „Ја Бога ти поштени Турчине,
0594 Поштена ти твоја була била,
0595 Која те је таког подхранила,
0596 И паметна у свит опремила.
0597 Кажи мени ко си и отклен си?
0598 Како ли се по имену вичеш.
0599 Кад си данас Злати муштерија?
0600 А момак га са дората викну:
0601 „Јеси л’ чуо Јанковић Стојане,
0602 Мехмедагу Диздарева сина,
0603 Из сред Лике од Удбине равне,
0604 Ја сам Мехо, да га другог неја“.
0605 А вели му Јанковић Стојане:
0606 „Ја Турчине Диздаревић Мехо,
0607 Ко је тебе донесо овамо
0608 Са Удбине са широке Лике?“
0609 „Муч’ Стојане немој будалити,
0610 Сва се турска земља запалила,
0611 Де погледај у гору зелену,
0612 Па ’ш видити, што видио ниси,
0613 Ето Лике и са њим Личана,
0614 Не ’ш отићи и робља одвести, “
0615 Да имадеш соколова крила,
0616 Не б’ ти крила изнијела тила“.
0617 Ја кад Стојан очи отиснуо,
0618 Кад му беже ниче на голубу,
0619 И пред бегом седам бајрактара,
0620 А за њима Лика и Удбина.
0621 Да видимо Диздарева Мехе,
0622 Он отишће под собом дората,
0623 А фати се посиклице криве,
0624 Па на влашки логор ударио,
0625 Ашићаре Меху дочекао
0626 Све на огањ и на ватру живу.
0627 Сав је ага у дим огрезнуо,
0628 На се ага ватру измамио.
0629 Докле беже војску уставио.
0630 Све стигују аге на алаје,
0631 Саставља их Лика Мустајбеже,
0632 Док ста вика Тале Личанина:
0633 Мустајбеже стид те Бога било,
0634 Што си беже војску раставио,
0635 Хоће ли ми погинути побро?
0636 Е Бог нед’о да Мехо погине,
0637 Ко би цару џевап учинио,
0638 Дедер беже да ми ударимо!
0639 Овдуд ћемо беже ударити.
0640 Одунда ће паша наћерати,
0641 Лахко ћемо влахе расћерати.
0642 Наше робље натраг повратити“.
0643 А вели му Лика Мустајбеже:
0644 „Све је тако драги Ибрахиме,
0645 Да још мало причекамо Тале,
0646 Још се сила није саставила“.
0647 А вели му Тале на пољани:
0648 „Аја Лика од тог фајде неја,
0649 Када дојду нека ударају;
0650 Ко год нама на пољану сиде,
0651 Свак ће нама хампу учинути“.
0652 Кад бег Талу очу на пољани,
0653 Он завика хоџе и хаџије.
0654 Хоџе ђулбе дову заучише,
0655 А хаџије зичир донесоше,
0656 А ста вика Тале Ибрахима:
0657 „Учи дову Шувал ефендија,
0658 Што с’ толико грло отањио,
0659 А толико дову одуљио,
0660 Да без дове не гину јунаци“.
0661 Од по дове ударише Турци,
0662 Тргоше се млади бајрактари,
0663 Фука стаде у небу бајрака,
0664 Црне земље стаде тутљевина,
0665 Хука стаде Сењанина ђоге,
0666 И на њему Мује Кладушкога.
0667 Упореди на кулашу Тале,
0668 С друге стране Гојешан Халиле;
0669 Упореди Огрешевић Але,
0670 Поред њиме Грдановић Мехо;
0671 Упореди Врховац Алага,
0672 Поред њиме два Чејванагића,
0673 А за њиме седам бајрактара,
0674 А за њима сила ударила.
0675 Кад удари Лика и Личани,
0676 А дочека Јанковић Стојане,
0677 С друге стране паша ударио.
0678 Кад се силе двије удариле,
0679 Са једном се ватром преметнуше
0680 И за голо гвожђе префатише.
0681 Паде тама по пољу зеленом,
0682 Не види се од траве до главе,
0683 Ја камо ли од мене до тебе.
0684 Ни брат брата познати не море,
0685 Ја камо ли Турчин каурина.
0686 Није магла, што је од године,
0687 Већ’ од брза праха и олова,
0688 И задаха коњског и јуначког.
0689 Шта се море преслушати туде,
0690 Рањен јечи, јер га здрави гњечи;
0691 Једни вичу на пољу рањени:
0692 Не гази ме брате са коњима,
0693 Лахке су се ране догодиле,
0694 Мого би ти ране преболети.
0695 Једни вичу на пољу рањени:
0696 Гази мене, удри душманина,
0697 Халал теби моја крвца била
0698 На махшеру и ономе свиту.
0699 Страхота је и гледати туде
0700 Ђе фрцају из рамена главе,
0701 А њекима из рамена руке,
0702 Усобице четири сахата.
0703 Мало њима пушка утишала
0704 Још по мало куцукаше чорда,
0705 Кад у пети сахат угазише,
0706 Бег ишћера велика голуба,
0707 Из логора ата ишћерао,
0708 Богу ђулбе дову проучио,
0709 Да му вихар са планине пухне.
0710 Код Бога му кабул дова била,
0711 Пухнула му морска југовина,
0712 Уз планину магла поћерала,
0713 У магли се отискоше крањци,
0714 А за њима запристаше Турци,
0715 Њеколика бег чауша нагје,
0716 А чауши зиле ударише,
0717 Да се аге натраг повраћају,
0718 Враћају се личке набодице.
0719 Бег покопа по пољу шехите,
0720 Рањеницим сала направио,
0721 На два коња и копља четири.
0722 Сви су Лици на броју војници,
0723 Њеко рањен, њеко погинуо;
0724 Све је беже сужње повратио,
0725 Паши Ханку натраг повратише,
0726 Још му неја Диздаревић Мехе,
0727 И неја му Газића Златије.
0728 Мало вриме за дуго не било,
0729 Помоли се из планине Мехо,
0730 Жива гони Вишњић харамбашу,
0731 И он носи Злату на дорату,
0732 Право сиде бегову чадору;
0733 Селам даде а осиде дору,
0734 Он отишће од себе дивојку,
0735 Даде Злату Газић Јусуфаги,
0736 Даде влаха бегу Мустајбегу,
0737 Бег му даде од злата челенке.
0738 Још га беже код чадора пита:
0739 „Сине драги Диздаревић Мехо,
0740 Ђе си влаха жива уфатио,
0741 Одаклен ти Златија дивојка?“
0742 А вели му Диздаревић Мехо,
0743 „Беже драги ја ти љубим руку,
0744 Кад сам беже власим ударио
0745 До чадора дошо Јанковића,
0746 Да уграбим Златију дивојку.
0747 Кад ми неја Златије дивојке,
0748 Јер је Вишњић Злату ујагмио,
0749 Бацио је за се на гаврана.
0750 Ја сам њега беже окупио,
0751 Ја достиго Вишњић харамбашу,
0752 Ја сам њега жива уфатио,
0753 И Златију натраг повратио.
0754 Види бега узе харамбашу.
0755 Поклони га Тали Ибрахиму.
0756 Види Тале прими харамбашу,
0757 И на пољу на колац подиже,
0758 Све је робље беже повратио.
0759 Види бега, Јусуфагу викну:
0760 „Јусуфага поклони ми Злату.
0761 Да оженим малог Мехмедагу!
0762 То је ага бега послушао,
0763 Поклону је не рече ни ричи.
0764 Да видимо Лике и Личана,
0765 Свако оде своме завичају,
0766 Оде паша шехер Бањојлуци
0767 И са њиме аге и спахије.
0768 Диздар оде до Котора свога
0769 И одведе кићене сватове,
0770 Оде беже на широку Лику
0771 И одведе кићене сватове.
0772 Дотле била силовита војска,
0773 А отале кићени сватови.
0774 Када беже сиде на Удбину,
0775 Он заврже велико весеље,
0776 Јер ожени Диздаревић Меху,
0777 Проводи му велико весеље,
0778 Од дна, до дна цјели петнест дана.
0779 Кад му и пир и весеље пројде,
0780 Оде беже својој билој кули.
0781 Оста Мехо љубећи Златију.



Извор[уреди]

Муслиманске народне јуначке пјесме, сакупио Есад Хаџиомерспахић, у Бањој Луци, 1909.