Janković Stojan udara na Banjaluku
0001 Piće piju primorski serdari
0002 U Primorju gradu bijelome,
0003 U avliji Janković Stojana,
0004 Jer Janković krsno ime služi.
0005 Na okolo posjeli serdari,
0006 U vrh stola Janković Stojane,
0007 Pa do njega Višnjić harambaša
0008 Brat rogjeni Janković Stojana.
0009 Uz njeg sestrić Jovan harambaša.
0010 Redom sjela uzvišna gospoda
0011 Kapetani i mladi serdari.
0012 O svačem su eglen zametnuli,
0013 O junaštvu i o dobri konji;
0014 Kol’ko koji posiko Turaka,
0015 Kol’ko ima u kojeg sužanja,
0016 Sve su pićem oni prećerali,
0017 Pa se ne zna tude za trpezom,
0018 Već se graja čula u avliji.
0019 Dok sta vika Janković Stojana:
0020 „Čujete li braćo i družino,
0021 Ja ću sada silu podignuti,
0022 Uzdignuću obadva kotara,
0023 Pa ću sići šeher Banjaluci,
0024 Jer sam tamo šićar podpazio,
0025 Da imade kitli divičica;
0026 Lipa Hanka Halil paše starog,
0027 Rado bi se oženiti s njome,
0028 Jer je meni ljuba na um pala.
0029 Ja sam imo ljubu u Stambolu,
0030 Jer sam braćo bio u Stambolu,
0031 Bez promine dvanajest godina,
0032 Zamnom care klanjo u Stambolu,
0033 Mene devlet jeste oženio,
0034 Ja mu bio muhur sahibija,
0035 Bez promine dvanajest godina,
0036 Ja sam imo dva posobca sina,
0037 Pa sam braćo Stambol ostavio,
0038 Ostavio ljubu u Stambolu,
0039 I kod ljube dva posobca sina.
0040 Pa sam sišo na doljne kotare,
0041 Jer je meni srce poiskalo,
0042 Meni kotar jeste na um pao,
0043 Pa sam sišo na doljne kotare.
0044 Sad je meni ljuba na um pala,
0045 I uz ljubu dva posobca sina
0046 Ja bi išo do Stambola,
0047 Al’ ne smijem do Stambola sići,
0048 Car bi mene glavom rastavio,
0049 Pa ću vojsku svesti na Turčiju,
0050 I izvesti pašinu divojku.
0051 Jer se zakle po zakonu svome,
0052 Zakleo se kod našeg oltara,
0053 Da se Marom oženiti neću,
0054 Već Turkinjom iz zemlje Turčije.
0055 Pa ću sada na Turčiju sići,
0056 Porad Hanke Halil paše starog.
0057 Već čujete kotarski serdari,
0058 Ja sam kotar davno ostavio,
0059 I od skora nisam četovao;
0060 Prolazio nisam na Turčiju,
0061 More li se na Turčiju sići?“
0062 A veli mu Višnjić harambaša:
0063 „Brate dragi Janković Stojane,
0064 I ja ću se otud oženiti;
0065 Ja sam čuo đe govore ljudi,
0066 Da imade tamo na Turčiji.
0067 U lijepoj šeher Banjaluci,
0068 Lipa Zlata Garić Jusufage,
0069 Rado bi se Zlatom oženiti,
0070 Već moj brate Janković Stojane,
0071 Ja sam čuo đe govore ljudi,
0072 Da s’ ne more do Turčije sići,
0073 Da se dogje šeher Banjojluci,
0074 Jer su Turci megje utvrdili,
0075 Da su vrgli dobre buljukbaše;
0076 Čuo jesam đe govore ljudi
0077 Da imade Halil paša stari,
0078 Da imade dobra buljukbašu,
0079 Nekakoga harambašu Husu,
0080 I sa njime stotinu pandura
0081 Da čuvaju pašinu kapiju,
0082 Da ih grđi u krajini neja“.
0083 Kad te Stojan riči razumio,
0084 Pa on bratu veli harambaši:
0085 „Brate dragi Višnjić harambaša,
0086 Ja ću čisto prikupiti vojsku,
0087 Sići s vojskom šeher Banjojluci
0088 I pašinu Hanku zarobiti,
0089 Izvesti je na dolnje Kotare,
0090 Pa se hoću oženiti s njome,
0091 Starog pašu glavom rastaviti
0092 I njegova Husu ufatiti;
0093 Isići mu stotinu pandura“.
0094 Nek govore kako njima drago,
0095 Misli serdar, da se čuti neće.
0096 Kad su pili piće u avliji
0097 Tu je Turčin bio u avliji
0098 U tebdilu, katanskom odilu,
0099 Od Udbine Kurtagiću Nuko,
0100 Bajraktar je Like Mustajbega.
0101 Pa je Nuko uzjaho zekana,
0102 Sjaho zečka šeher Banjoj Luci
0103 Do ahara Halil paše starog.
0104 Kada Nuko sjaho do ahara,
0105 Pred aharom razjaho zekana.
0106 Dočeka ga Huso na avliji
0107 Na selamu i na hošgeldiji
0108 Kada Nuko dojaha zekana
0109 Selam viknu, Huso odprimio,
0110 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0111 Kad rekoše da su zdravo bili,
0112 Onda veli u avliji Nuko:
0113 „Pobratime harambaša Huso,
0114 Je li doma Halil paša stari?“
0115 A Huso mu veli u avliji:
0116 „Kod kule je Halil paša stari?“
0117 Ima s njime aga i begova,
0118 Jel’ ti volja Halil paši ući?“
0119 „Jeste Huso obadva mi svita,
0120 Ja bi imo pašom govoriti.
0121 Jer ja s njime važna imam posla“.
0122 Odmah Huso u kulu okrenu,
0123 Za njim Nuhan uz mostove ugje.
0124 Huso paši ugje u odaju,
0125 Pa on paši veli u odaji:
0126 „Paša dragi ja ti ljubim ruku,
0127 Dojde Nuhan, begov bajraktare,
0128 Bajraktar je Like Mustajbega,
0129 Sad je Nuko stigo sa kotara,
0130 On doćera zečka u avliju
0131 U tebdilu katanskom odilu.
0132 Još mi Nuko veli u avliji,
0133 Da on s tobom želi govoriti
0134 Jer on posla ima kod tebeka“.
0135 Kada paša riči razumio,
0136 Pa on veli bajraktaru svome:
0137 „O Boga ti harambaša Huso,
0138 Uvedi mi Nuku u odaju,
0139 Da ja čujem što govori Nuho“.
0140 Odmah Huso pade iz odaje,
0141 Pred odajom Nuhan bajraktare,
0142 Huso veli Nuhan bajraktaru:
0143 „Tebe paša zove u odaju,
0144 Selam Nuho u odaji viknu,
0145 Pa pašinoj pogrmio ruci
0146 I pašinu ruku poljubio.
0147 Izmače se podviv ruke stade.
0148 Odaja je puna napunjena:
0149 U vrh sjedi Halil paša stari,
0150 Pa do paše Gazić Jusufaga,
0151 A do njega Džinić Omerbeže,
0152 Pa ostale age i begovi.
0153 Onda paša viknu bajraktara:
0154 „O Nuhane vrsan bajraktaru!
0155 Kakav si mi haber ti donio
0156 Sa Islama sa donjeg Kotara?
0157 A Nuhan mu veli u odaji:
0158 „Paša dragi! Ja ti ljubim ruku,
0159 Ja sam paša bio na Kotaru
0160 U avliji Janković Stojana,
0161 Tuj sam bio, ušima slušao.
0162 Jer me lički beže opremio,
0163 Opremio na donje Kotare
0164 U avliju Janković Stojana,
0165 Da ja slušam šta govore kranjci,
0166 Da mu haber snesem na Udbinu.
0167 Pa sam paša čuo u Kotaru,
0168 Đe govori Janković Stojane,
0169 Da će Stojan dići Kotarane,
0170 Pa će paša tebi udariti.
0171 Dobro čuvaj šeher Banjaluke,
0172 Dobro čuvaj kule i avlije,
0173 Dobro čuvaj Hanku na odžaku,
0174 Jer će štenac Hanku ugrabiti,
0175 Pa ju štenac na Kotare sniti,
0176 I Hankom se tvojom oženiti,
0177 Tebe hoće glavom rastaviti,
0178 I Huskana tvoga ufatiti.
0179 Isići ti stotinu pandura,
0180 I Gazića Zlatu ujagmiti,
0181 Oženiti brata harambašu,
0182 Jer su taki tanac ufatili“.
0183 Kad te paša riči razumio,
0184 Pa on veli Nuhan bajraktaru:
0185 „Fala tebi begov bajraktare,
0186 Kad si meni sišo i kapiji,
0187 Pa mi kazo u odžaku mome,
0188 Da će na me Stojan udariti,
0189 Barem ću se bolje utvrditi,
0190 Gledaću ga Nuko dočekati“.
0191 Pa se rukom fati u džepove
0192 Nuki dade deset madžarija.
0193 Kada Nuko primi poputbinu,
0194 Ode Nuhan niz visoku kulu.
0195 On zekana primi od delija
0196 I posjede debela zekana.
0197 Ode Nuko oćera zekana.
0198 Paša veli u aharu svome:
0199 „O Boga vam age i begovi,
0200 Vidi sada jada iznenada,
0201 Đe će Stojan nama udariti,
0202 Ja ću vlaha dobro dočekati,
0203 On će meni kahar učinuti,
0204 Banjaluku meni porobiti,
0205 Porobiti vatrom popaliti.
0206 Hoće sibjan nama popaliti;
0207 Šta bi sada mogo učinuti?
0208 Il’ ću vlaha ovde dočekati?
0209 Il’ ću vlahu knjigu opremiti,
0210 Da ne ide šeher Banjaluci“.
0211 A veli mu Gazić Jusufaga:
0212 „Moj akranu Halil paša stari,
0213 Stariji si a pametniji si,
0214 Dojde vrime, da te svitujemo,
0215 Ti ne trebaš knjige opremati.
0216 Da opremiš knjigu šarovitu,
0217 Da je spremiš Janković Stojanu.
0218 Ti si čuo Janković Stojana,
0219 Jaki se je štenac pretrefio,
0220 A silan je sam ga Bog ubio,
0221 On bi tebe na mejdan pozvao.
0222 A ti znadeš Halil paša stari,
0223 Ti bi moro na mejdan izaći,
0224 Ili za se džebeliju naći.
0225 Ja bih i to lako prigorio,
0226 Kad bi s’ mogo taki junak naći,
0227 Da bi vlahu na mejdan izašo,
0228 Ali paša tog junaka neja.
0229 Da bi za te na mejdan izašo,
0230 Dušmaninu Janković Stojanu,
0231 Pa bi lahko izgubio glavu.
0232 Već kad bi me paša poslušao,
0233 Da se paša dobro utvrdimo,
0234 Dočekamo Janković Stojana,
0235 Dušmanina karli učinimo,
0236 Da skupimo svu butum krajinu
0237 I zovnemo Liku i Ličane,
0238 Da se paša dobro utvrdimo,
0239 Dočekamo Janković Stojana“.
0240 To je paša agu poslušao,
0241 Pa on veli agi Jusufagi:
0242 „Ja ću aga tako učiniti,
0243 Sad ću aga knjige rasturiti“.
0244 Paša poče knjige opremati,
0245 Jednu spremi Liki Mustajbegu,
0246 Eto beže knjiga šarovita.
0247 Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0248 Da će na me vlasi udariti,
0249 Radi mi se u jardumu naći,
0250 Hodi beže Banjojluci sidi,
0251 I pokupi Liku i Udbinu,
0252 Nebi l’ vlaha ovde dočekali,
0253 Tu opremi, drugu napravio.
0254 Drugu posla Bišću kamenome,
0255 A na ruke bihaćkom dizdaru:
0256 Eto knjiga bihaćki dizdare,
0257 Jesi l’ čuo, jesil’ razumio,
0258 Da će na me vlasi udariti,
0259 Radi mi se u nevolji naći,
0260 De uzdigni svu Krajinu listom,
0261 Sidi meni šeher Banjaluci,
0262 Nećemo li vlahe dočekati.
0263 Dugo nam je a daleko nam je,
0264 Da brojimo bosanske ajane,
0265 Što je paša zovno Banjojluci.
0266 Kad raspisa knjige šarovite,
0267 I razdili knjige šarovite;
0268 Dvanajst paša knjiga opremio.
0269 Kada paši knjiga dogazila
0270 Iz Kotara grada kamenoga,
0271 Od akrana kotarskog dizdara,
0272 Šta j u knjizi dizdar napravio:
0273 Moj akranu Halil paša stari,
0274 Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0275 Da sam Ibru oženio svoga,
0276 Tebe paša zovem na veselje,
0277 Da mi paša na veselje dojdeš,
0278 Da povedeš Garić Jusufagu
0279 I pokupiš age i begove,
0280 Pa mi sideš paša na veselje,
0281 Jer sam paša zavrgo veselje.
0282 Onda paša veli u aharu:
0283 „Djeco moja u aharu mome,
0284 Hoćemo li ići na veselje?“
0285 A veli mu Gazić Jusufaga:
0286 „Bogme paša kako tebi drago.
0287 Sada paša ići na veselje;
0288 Sad si paša knjige rasturio,
0289 Da ti vojska Banjojluci side,
0290 A sad ideš paša na veselje“.
0291 A veli mu paša u aharu:
0292 „Aga dragi Gazić Jusufaga,
0293 Ja sam aga knjige rasturio,
0294 Da mi vojska Banjojluci side,
0295 Al’ ti znadeš Gazić Jusufaga,
0296 Nama vojske ni kroz heftu neja,
0297 Dotle ćemo iz Kotora saći
0298 Jer je teško vojsku sastaviti.
0299 A nas dizdar zove na veselje.
0300 Jesi l’ čuo gdje u knjigi piše,
0301 Da je dizdar zavrgo veselje.
0302 Da ne odem tamo na veselje,
0303 Na nas bi se dizdar ražljutio,
0304 Ne bi ćeo Banjojluci sići,
0305 I njega sam pozvo do ahara“.
0306 A veli mu Gazić Jusufaga:
0307 „Bogme paša kako tebi drago“.
0308 Onda veli paša u aharu:
0309 „Sad hoćemo na veselje poći.
0310 Hajte svako kuli i aharu,
0311 Spremite se kod visoke kule
0312 Dok se i ja na odžaku spremim“.
0313 Svako ode zavičaju svome,
0314 Svako sebe na odžaku sprema,
0315 Svak okreće do pašine kule,
0316 I paša se sprema u odaji.
0317 Kad se paša spremi na odžaku.
0318 Pa ga eto niz visoku kulu.
0319 Za njim Hanka šeće niz mostove.
0320 Ona paši veli u avliji:
0321 „Babo dragi, ja ti ljubim ruku,
0322 Kog’ kod mene ti ostavljaš babo?“
0323 A paša joj veli u avliji:
0324 „Hanko ćeri u mene jedina,
0325 Ti se ne boj na visokoj kuli,
0326 Brzo ću se natrag povratiti;
0327 Ja sam ćeri knjige rasturio,
0328 Hoće vojska sići Banjojluci,
0329 Nećeš Hanko u kaurske ruke,
0330 Ja ću vlaha dobro dočekati,
0331 A sad ću te ćeri ostaviti
0332 Kod našega Huskan buljukbaše
0333 I njegovi stotinu pandura“.
0334 Pa on viknu Husu buljukbašu:
0335 „Huso sine ako boga znadeš,
0336 Ja sam idem kotorskom dizdaru,
0337 A tebeka ja ostavljam sine
0338 Sa tvojije stotinu pandura,
0339 Ostavljam ti svoju bilu kulu,
0340 I u kuli Hanku jedinicu,
0341 Ja ostavljam Hanku kod tebeka,
0342 Jer se u te mogu pouzdati.
0343 Čuvaj Hanke, moje dite drago!“
0344 A veli mu Huso u avliji:
0345 „Paša dragi, ja ti ljubim ruku,
0346 Ne brini se paša za Huskana,
0347 Ja ću tebi kulu očuvati
0348 Ne daj bože da vlasi navale,
0349 Ja ću njiha odma dočekati,
0350 Hanka neće u kaurske ruke,
0351 Dok je moje na ramenu glave.
0352 Kad poteče moja sa ramena,
0353 Onda ode u kaurske ruke“.
0354 Onda paša veli buljukbaši:
0355 „O Huskane moje dite drago,
0356 Ako bi ti vlasi navalili,
0357 Pa bi tebe sile osvojile,
0358 Ti opali s tabije topove,
0359 Veliki su pašini topovi,
0360 Hoće sniti jeku niz Krajinu.
0361 Age će se odmah pojagmiti,
0362 Tebi Huso jardum učinuti,
0363 I ja ću ti biti hampagjija“.
0364 To mu rče od kule otišće,
0365 Dočekaše age pred vratima.
0366 Sad nek paša ide na veselje,
0367 Osta Huso Hanke čuvajući,
0368 I sa njime stotinu delija.
0369 Da vidimo Janković Stojana,
0370 Uzdigo je obadva kotara,
0371 Sveo vojsku šeher Banjojluci,
0372 Đe će Stojan konak učinuti.
0373 Više bukve konak učinuo,
0374 I u jutro rano uranio,
0375 Kreno vojsku šeher Banjojluci,
0376 Na pašinu kulu udario,
0377 Sa njim braco Višnijć harambaša.
0378 S njima vojske dvanajest hiljada.
0379 Kad udari Janković Stojane,
0380 Tu je njemu dobra sreća bila,
0381 Jer je Stojan rano udario.
0382 Da vidimo Zlatije Gazića,
0383 Tu noć bila ona na konaku,
0384 A kod Hate svoje drugarice,
0385 Pa je Zlata rano uranila,
0386 Pošla rano svojoj biloj kuli.
0387 Opazi je Višnjić harambaša
0388 I ufati kićenu divojku,
0389 Na pašinu kulu udario.
0390 Kad udari Janković Stojane,
0391 A dočeka Huso i delije,
0392 A rascvili Hanka sa pengjera:
0393 „Ne daj Huso moj po Bogu brate“.
0394 A Janković hršum učinio,
0395 A brani se Huso i delije.
0396 Vavik puca od bedema Huso,
0397 Dokle Husi na um prepanulo,
0398 Pa on Hanku iz avlije viknu:
0399 „Otvori mi kulu od kamena,
0400 Da opalim pašine glasnike“.
0401 Hanka kulu otvorila Husi,
0402 Eto Huse na kulu izagje,
0403 I opali pašine glasnike.
0404 Kad pukoše pašini glasnici,
0405 Veliki su u paše glasnici,
0406 Ode jeka butum po Krajini,
0407 Sve planina planinu doziva.
0408 Na gradovi pucaju topovi,
0409 Po kulama grokte zemberluci,
0410 Po čardaci pucaju prangije,
0411 Sva se turska zemlja zapalila,
0412 Haber stiže na široku Liku
0413 Do begluka Like Mustajbega.
0414 U tome se danu pretrefilo,
0415 Pun je begluk Lički nabodica,
0416 U vrh kola Lika Mustajbeže,
0417 Pa do njega Kozlić Huremaga,
0418 Do njeg dizdar sjeo Osmanaga,
0419 Pa do njega Čejvanaga stari,
0420 Do njeg Grdan sjedi Mustafaga,
0421 Pa do njega Kumalić Mujaga
0422 Od Raduča sela pitomoga.
0423 Uz njeg aga sjedi od Vrhova,
0424 Što Vrhove od Kaura čuva,
0425 Su svojije hiljadu pandura
0426 Sve o svome trošku i hašluku.
0427 Pa do njega Pločanin Alaga,
0428 Do njeg Zorlić sjedi Mustafaga,
0429 Pa Mujaga Muratbegoviću.
0430 Do njeg sestrić Smajilbegoviću,
0431 Pa do njega serdar Mustafaga,
0432 Uz njeg sestrić Arnaut Osmane,
0433 Pa do njega Tale Ibrahime.
0434 Niže sjedi mladež u odaji,
0435 Među njima Dizdarević Meho.
0436 Kada beže opazi glasnike,
0437 Beg Nuhana u begluku viknu:
0438 „Ja Nuhane begov barjaktaru,
0439 Što pucaju topi haberdari?
0440 Da li vlasi nisu navalili
0441 I na kakvu carevu palanku,
0442 Te se naša zemlja zapalila?“
0443 A Nuhan mu veli u begluku:
0444 „Beže dragi, zemlje gospodaru,
0445 Ako nije Stojan udario,
0446 Udario šeher Banjaluci,
0447 Jer mi otud glasi dopadoše.
0448 A skoro sam sišo do Kotara
0449 Mogo beže opaziti nisam,
0450 Da će iko nama udariti.
0451 Potlja sama Janković Stojana.
0452 Jesam li ti beže kazivao,
0453 Da se sprema Janković Stojane,
0454 Da udari šeher Banjaluci“.
0455 Kad te Meho riči razumio,
0456 Odmah Meho na noge skočio.
0457 Ja šta reče Dizdarević Meho:
0458 „Kuku beže Lika Mustajbeže,
0459 Daj mi beže izun od sebeka,
0460 Da ja šeher Banjojluci sidem,
0461 Jer ja tamo imam jaukliju,
0462 Lipu Zlatu Gazić Jusufage,
0463 Da aginu ja očuvam kulu,
0464 Da mi Zlate vlasi ne ufate,
0465 Kad te beže riči razumio,
0466 Pa on sinu reče Dizdarevu:
0467 „Ču li Meho moje dite drago,
0468 Čujete li moji Udbinjani,
0469 Nama valja Banjojluci sići,
0470 Starom paši indat učiniti.
0471 Već čujete moje age drage,
0472 Da vas vidi Lika Mustajbeže;
0473 Sad ko prvi Banjaluci side,
0474 Najbrži mu parip od mejdana,
0475 Najveći je junak u Udbini,
0476 Ja ću njega dobro darovati,
0477 I agaluk njemu prepisati,
0478 Age moje trijest kuća kmeta,
0479 I dati mu trideset nefera,
0480 I pod njega ata podmetnuti;
0481 Zaditi mu sedam čelenaka.
0482 Kad to čuše age u begluku,
0483 Zgledaše se jedan u drugoga,
0484 Kao vuci u zloj godinici,
0485 Kad opaze jalovicu ovcu.
0486 Pojagmiše begluku na vrata,
0487 Svaki atu pretrkao svome,
0488 Svaki svoga ata poklopio.
0489 Mehmedaga uzjaha dorata,
0490 On povede age sa Udbine.
0491 Neka idu kako njima drago,
0492 Da vidimo paše u odaji.
0493 Kad su pukli na kuli glasnici,
0494 Lipo mu se jutro pretrefilo,
0495 A veliki pašini glasnici.
0496 Čuo paša sa kule topove,
0497 Pa povika kotarskog dizdara:
0498 „Moj akranu kotarski dizdaru,
0499 Ja sam tebi sišo na veselje,
0500 Eno moji pukoše glasnici,
0501 Meni vlasi jesu udarili;
0502 Nego kreći kićene svatove,
0503 Da idemo mojoj biloj kuli,
0504 Nebi l’ moju očuvali Hanku,
0505 Da ne ode u kaurske ruke“.
0506 Odmah dizdar pašu poslušao;
0507 Što bijaše kićeni svatova,
0508 Sve podiže paša sa dizdarom,
0509 O dobre se konje pojagmiše.
0510 Krenu paša šeher Banjaluci,
0511 I sa njime silovita vojska.
0512 Neka idu kako njima drago
0513 Da vidimo Janković Stojana.
0514 Vavik hršum čini na kapiju
0515 A dočeka Huso sa delija;
0516 Puno vlaha a malo Turaka.
0517 Plaho Husi vatra pritužila.
0518 Listom Husi društvo izginulo,
0519 Braneći se kod bijele kule.
0520 Osvojiše kulu i avliju,
0521 Ufatiše buljukbašu Husu
0522 I bjele mu ruke zavezaše.
0523 Od Husini stotinu pandura,
0524 Ni jedan se nije kutariso,
0525 Sve je Huso društvo izgubio.
0526 Ufatiše pašinu divojku
0527 I pašinu kulu porobiše.
0528 Nekolike kule porobiše.
0529 I Janković vojsku otisnuo,
0530 Krenu Stojan vojskom na Kotare,
0531 Plin poćera a roblje povede,
0532 Uz riku je vojsku okrenuo.
0533 U tom paša biloj kuli side,
0534 I sa njime dizdar i svatovi.
0535 Kada paša kuli udario,
0536 Kad pašina porobljena kula,
0537 I pašina odvedena Hanka.
0538 Na avliji stotinu delija,
0539 Sve je listom leglo po avliji,
0540 Mnogo vlaha leže pred avlijom.
0541 Sve je paša prevrno delije,
0542 Sve on traži Husu harambašu;
0543 Kad vidio da mu Huse neja,
0544 A zacvili paša u avliji:
0545 „Kuku Hanko rane neprebolne
0546 Kuku Huso do smrti žalosti,
0547 Meger vas je Stojan ufatio,
0548 Obadvoje odv’o na Kotare“.
0549 Pa dopade do konja đogata,
0550 Paša ata poklopio svoga,
0551 Pa on atu pade po perčinu.
0552 A za njime sila udarila,
0553 Ode paša oćera Stojana.
0554 Neka goni, kako njemu drago,
0555 Stojan tegli na kamen Kotare,
0556 Na bukovik Stojan udario.
0557 Kad bukovik Stojan prelazio,
0558 Vrlo mu se zamorila vojska;
0559 Stojan vojsku svoju ustavio;
0560 I u polju čador razapeo,
0561 Stojan vojsku stade odmarati,
0562 Nije šale dvanajest hiljada,
0563 Sve je butum polje pocrnilo
0564 Od škrljaka i od telećaka,
0565 Tude Stojan konak učinuo.
0566 Kad u jutro rano uranio,
0567 Kad pogleda od čadora svoga,
0568 On ugleda Halil pašu starog,
0569 I kod njega kotarskog dizdara,
0570 I sa njima silovita vojska.
0571 Stala vojska jedna prama drugoj,
0572 Vavik paši pridolazi vojska.
0573 Kad je bilo oko pola dana,
0574 Pomoli se momak na doratu;
0575 On ne šćede paši ni čadoru,
0576 Već okrenu Janković Stojanu,
0577 Blizu vojske prićera dorata,
0578 Pa on grlom bijelijem viknu:
0579 „Jankoviću od Kotara krilo,
0580 Jesi l’ sišo šeher Banjaluci,
0581 Porobio, vatrom zapalio,
0582 Plin poćero a roblje poveo,
0583 Ufatio Gazića Zlatiju?
0584 U koga je Gazića Zlatija,
0585 Nek je spremi meni i doratu,
0586 Ja sam Zlati danas mušterija.
0587 Ako ne da Zlate od sebeka,
0588 Neka meni na mejdan izagje;
0589 Ako ne smi’ na mejdan izaći,
0590 Neka mi se po logoru javlja,
0591 Ja ću čisto njega potražiti“.
0592 Janković ga od čadora viknu:
0593 „Ja Boga ti pošteni Turčine,
0594 Poštena ti tvoja bula bila,
0595 Koja te je takog podhranila,
0596 I pametna u svit opremila.
0597 Kaži meni ko si i otklen si?
0598 Kako li se po imenu vičeš.
0599 Kad si danas Zlati mušterija?
0600 A momak ga sa dorata viknu:
0601 „Jesi l’ čuo Janković Stojane,
0602 Mehmedagu Dizdareva sina,
0603 Iz sred Like od Udbine ravne,
0604 Ja sam Meho, da ga drugog neja“.
0605 A veli mu Janković Stojane:
0606 „Ja Turčine Dizdarević Meho,
0607 Ko je tebe doneso ovamo
0608 Sa Udbine sa široke Like?“
0609 „Muč’ Stojane nemoj budaliti,
0610 Sva se turska zemlja zapalila,
0611 De pogledaj u goru zelenu,
0612 Pa ’š viditi, što vidio nisi,
0613 Eto Like i sa njim Ličana,
0614 Ne ’š otići i roblja odvesti, “
0615 Da imadeš sokolova krila,
0616 Ne b’ ti krila iznijela tila“.
0617 Ja kad Stojan oči otisnuo,
0618 Kad mu beže niče na golubu,
0619 I pred begom sedam bajraktara,
0620 A za njima Lika i Udbina.
0621 Da vidimo Dizdareva Mehe,
0622 On otišće pod sobom dorata,
0623 A fati se posiklice krive,
0624 Pa na vlaški logor udario,
0625 Ašićare Mehu dočekao
0626 Sve na oganj i na vatru živu.
0627 Sav je aga u dim ogreznuo,
0628 Na se aga vatru izmamio.
0629 Dokle beže vojsku ustavio.
0630 Sve stiguju age na alaje,
0631 Sastavlja ih Lika Mustajbeže,
0632 Dok sta vika Tale Ličanina:
0633 Mustajbeže stid te Boga bilo,
0634 Što si beže vojsku rastavio,
0635 Hoće li mi poginuti pobro?
0636 E Bog ned’o da Meho pogine,
0637 Ko bi caru dževap učinio,
0638 Deder beže da mi udarimo!
0639 Ovdud ćemo beže udariti.
0640 Odunda će paša naćerati,
0641 Lahko ćemo vlahe rasćerati.
0642 Naše roblje natrag povratiti“.
0643 A veli mu Lika Mustajbeže:
0644 „Sve je tako dragi Ibrahime,
0645 Da još malo pričekamo Tale,
0646 Još se sila nije sastavila“.
0647 A veli mu Tale na poljani:
0648 „Aja Lika od tog fajde neja,
0649 Kada dojdu neka udaraju;
0650 Ko god nama na poljanu side,
0651 Svak će nama hampu učinuti“.
0652 Kad beg Talu oču na poljani,
0653 On zavika hodže i hadžije.
0654 Hodže đulbe dovu zaučiše,
0655 A hadžije zičir donesoše,
0656 A sta vika Tale Ibrahima:
0657 „Uči dovu Šuval efendija,
0658 Što s’ toliko grlo otanjio,
0659 A toliko dovu oduljio,
0660 Da bez dove ne ginu junaci“.
0661 Od po dove udariše Turci,
0662 Trgoše se mladi bajraktari,
0663 Fuka stade u nebu bajraka,
0664 Crne zemlje stade tutljevina,
0665 Huka stade Senjanina đoge,
0666 I na njemu Muje Kladuškoga.
0667 Uporedi na kulašu Tale,
0668 S druge strane Goješan Halile;
0669 Uporedi Ogrešević Ale,
0670 Pored njime Grdanović Meho;
0671 Uporedi Vrhovac Alaga,
0672 Pored njime dva Čejvanagića,
0673 A za njime sedam bajraktara,
0674 A za njima sila udarila.
0675 Kad udari Lika i Ličani,
0676 A dočeka Janković Stojane,
0677 S druge strane paša udario.
0678 Kad se sile dvije udarile,
0679 Sa jednom se vatrom premetnuše
0680 I za golo gvožđe prefatiše.
0681 Pade tama po polju zelenom,
0682 Ne vidi se od trave do glave,
0683 Ja kamo li od mene do tebe.
0684 Ni brat brata poznati ne more,
0685 Ja kamo li Turčin kaurina.
0686 Nije magla, što je od godine,
0687 Već’ od brza praha i olova,
0688 I zadaha konjskog i junačkog.
0689 Šta se more preslušati tude,
0690 Ranjen ječi, jer ga zdravi gnječi;
0691 Jedni viču na polju ranjeni:
0692 Ne gazi me brate sa konjima,
0693 Lahke su se rane dogodile,
0694 Mogo bi ti rane preboleti.
0695 Jedni viču na polju ranjeni:
0696 Gazi mene, udri dušmanina,
0697 Halal tebi moja krvca bila
0698 Na mahšeru i onome svitu.
0699 Strahota je i gledati tude
0700 Đe frcaju iz ramena glave,
0701 A njekima iz ramena ruke,
0702 Usobice četiri sahata.
0703 Malo njima puška utišala
0704 Još po malo kucukaše čorda,
0705 Kad u peti sahat ugaziše,
0706 Beg išćera velika goluba,
0707 Iz logora ata išćerao,
0708 Bogu đulbe dovu proučio,
0709 Da mu vihar sa planine puhne.
0710 Kod Boga mu kabul dova bila,
0711 Puhnula mu morska jugovina,
0712 Uz planinu magla poćerala,
0713 U magli se otiskoše kranjci,
0714 A za njima zapristaše Turci,
0715 Njekolika beg čauša nagje,
0716 A čauši zile udariše,
0717 Da se age natrag povraćaju,
0718 Vraćaju se ličke nabodice.
0719 Beg pokopa po polju šehite,
0720 Ranjenicim sala napravio,
0721 Na dva konja i koplja četiri.
0722 Svi su Lici na broju vojnici,
0723 Njeko ranjen, njeko poginuo;
0724 Sve je beže sužnje povratio,
0725 Paši Hanku natrag povratiše,
0726 Još mu neja Dizdarević Mehe,
0727 I neja mu Gazića Zlatije.
0728 Malo vrime za dugo ne bilo,
0729 Pomoli se iz planine Meho,
0730 Živa goni Višnjić harambašu,
0731 I on nosi Zlatu na doratu,
0732 Pravo side begovu čadoru;
0733 Selam dade a oside doru,
0734 On otišće od sebe divojku,
0735 Dade Zlatu Gazić Jusufagi,
0736 Dade vlaha begu Mustajbegu,
0737 Beg mu dade od zlata čelenke.
0738 Još ga beže kod čadora pita:
0739 „Sine dragi Dizdarević Meho,
0740 Đe si vlaha živa ufatio,
0741 Odaklen ti Zlatija divojka?“
0742 A veli mu Dizdarević Meho,
0743 „Beže dragi ja ti ljubim ruku,
0744 Kad sam beže vlasim udario
0745 Do čadora došo Jankovića,
0746 Da ugrabim Zlatiju divojku.
0747 Kad mi neja Zlatije divojke,
0748 Jer je Višnjić Zlatu ujagmio,
0749 Bacio je za se na gavrana.
0750 Ja sam njega beže okupio,
0751 Ja dostigo Višnjić harambašu,
0752 Ja sam njega živa ufatio,
0753 I Zlatiju natrag povratio.
0754 Vidi bega uze harambašu.
0755 Pokloni ga Tali Ibrahimu.
0756 Vidi Tale primi harambašu,
0757 I na polju na kolac podiže,
0758 Sve je roblje beže povratio.
0759 Vidi bega, Jusufagu viknu:
0760 „Jusufaga pokloni mi Zlatu.
0761 Da oženim malog Mehmedagu!
0762 To je aga bega poslušao,
0763 Poklonu je ne reče ni riči.
0764 Da vidimo Like i Ličana,
0765 Svako ode svome zavičaju,
0766 Ode paša šeher Banjojluci
0767 I sa njime age i spahije.
0768 Dizdar ode do Kotora svoga
0769 I odvede kićene svatove,
0770 Ode beže na široku Liku
0771 I odvede kićene svatove.
0772 Dotle bila silovita vojska,
0773 A otale kićeni svatovi.
0774 Kada beže side na Udbinu,
0775 On zavrže veliko veselje,
0776 Jer oženi Dizdarević Mehu,
0777 Provodi mu veliko veselje,
0778 Od dna, do dna cjeli petnest dana.
0779 Kad mu i pir i veselje projde,
0780 Ode beže svojoj biloj kuli.
0781 Osta Meho ljubeći Zlatiju.
