Сестра брата јединог имала
И њега је на војницу дала,
По имену Јанковић Стојана.
Често брата за здравље питала,
Још чешће му књигу одписала, 5
Пише једноч Јанковић Стојане
О Бога ти сестрице Јелице!
Што ми пишеш и за здравље питаш,
Кад ћу лудо изгубити главу.
Погуби ја турскога везира. 10
Турци ишту русу моју главу,
Али моју, али иког мога.
Кад сестрица гласе разачула
Па се скочи на ноге лагане.
Па дозивље свог Јована сина: 15
Устај Јово ујцу у сватове.
Говори јој нејаки Јоване;
Нема мајко дара за сватове
Да ја идем ујцу у сватове.
Ходи синко ујцу у сватове, 20
Дат ћу теби даре за сватове,
Дат ћу теби вранца потајнога.
Води коња свом Јовану сину
Па он оде преко поља равна
Па он оде на косово бојно 25
Ал чекају' три турчина млада.
Један вели силнога јунака,
Други вели жалостна му мајка,
Трећи ману одсиече му главу,
Глава мајци на летућ говори: 30
Ала мајко да те Бог убио
Волила си брату јединому,
Нег Ивану најстаријем сину.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 58-59.
