Sestra brata jedinog imala
I njega je na vojnicu dala,
Po imenu Janković Stojana.
Često brata za zdravlje pitala,
Još češće mu knjigu odpisala, 5
Piše jednoč Janković Stojane
O Boga ti sestrice Jelice!
Što mi pišeš i za zdravlje pitaš,
Kad ću ludo izgubiti glavu.
Pogubi ja turskoga vezira. 10
Turci ištu rusu moju glavu,
Ali moju, ali ikog moga.
Kad sestrica glase razačula
Pa se skoči na noge lagane.
Pa dozivlje svog Jovana sina: 15
Ustaj Jovo ujcu u svatove.
Govori joj nejaki Jovane;
Nema majko dara za svatove
Da ja idem ujcu u svatove.
Hodi sinko ujcu u svatove, 20
Dat ću tebi dare za svatove,
Dat ću tebi vranca potajnoga.
Vodi konja svom Jovanu sinu
Pa on ode preko polja ravna
Pa on ode na kosovo bojno 25
Al čekaju' tri turčina mlada.
Jedan veli silnoga junaka,
Drugi veli žalostna mu majka,
Treći manu odsieče mu glavu,
Glava majci na letuć govori: 30
Ala majko da te Bog ubio
Volila si bratu jedinomu,
Neg Ivanu najstarijem sinu.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 58-59.
