Јанковић Стојан и Хоџић Хусеин
0001 Вићу чини Јанковић-Стојане
0002 На Исламу код куле камене,
0003 Све сердаре у вићу потего,
0004 Још и с њима младе капетане,
0005 Из беглука пиће разложио,
0006 Метно толу, чаше поредао.
0007 Вићу чини за недиљу дана,
0008 Ни с ким Стојан да говори не ће,
0009 Прид њим чаша стоји наливена,
0010 Прекривена врцолатом златним.
0011 Нико с’ чаше не сми прифатити,
0012 А нико га не сми упитати,
0013 Са шта с њима да дивани не ће,
0014 Што је њему триба у дивану.
0015 Најстраг сердар у коледу дође.
0016 Кад му стиже Митровић-Јоване,
0017 Помоћ назва, па се поклонио,
0018 Вели њему Јанковић-Стојане:
0019 „Митровићу, дуко најмилија,
0020 Најмилија и најпаметнија!
0021 Ево има за недиљу дана,
0022 Ад је вићу чиним на Исламу,
0023 Тебе мени у коледу нејма.
0024 Што те мени у коледу нејма?“
0025 Јопе му се Јован поклонио,
0026 Он пољуби врцолата златна,
0027 А фати се чаше наливене,
0028 Попи чашу, стаде говорити:
0029 „Јанковићу, крило принципово!
0030 Ево т’ сабље, ево моје главе!
0031 Прије теби поћи мого нисам.
0032 Молимо се теби у коледи,
0033 Да ти нами у коледи кажеш:
0034 Са шта вићу чиниш на Исламу,
0035 А ти ни с ким да говориш не ћеш?
0036 Дај нам кажи, ја одсици главе!“
0037 Њему вели Јанковић-Стојане:
0038 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0039 Дедер сједи код колина мога,
0040 Да ти Стојан у коледи каже.“
0041 Кад му Јован сиде код колина,
0042 Онда Стојан стаде говорити:
0043 „Митровићу, дуко најмилија!
0044 И ви знате, котарски сердари:
0045 Кад је мене принцип помилово,
0046 Помилово па ме даровао,
0047 Госпоство је мени поклонио,
0048 Сердарију уз оба Котара,
0049 На Исламу кулу начинио,
0050 Владанију мени допуштио,
0051 Да ја владам уз оба Котара,
0052 Да му Котар браним од Турака,
0053 Да се с Труци сичем по граници;
0054 Ево има дванаест година,
0055 Како ме је принцип помилово,
0056 Помилово, па ми допуштио:
0057 Кад год хоће Јанковић-Стојане,
0058 Да уздиже уз Котаре војску,
0059 Да ја трчем у земљу цареву
0060 Поробити, ватром запалити.
0061 Ја сам једноч војску подигнуо,
0062 Ја отишо Хливну бијеломе
0063 Поробити, добро задобити;
0064 Тамо био, добро задобио,
0065 Крај Бистрице Хливно запалио,
0066 Плин поћеро, а робље повео,
0067 Вратио се низ поље Прологу.
0068 Кад сам стиго под Пролог-планину,
0069 Све је поље магла уфатила,
0070 Помели се моји калаузи,
0071 Под Прологом војску уставио,
0072 Чеко зоре и бијела дана.
0073 Све на Хливну пуцају топови,
0074 Јављајус ена Дувну камену,
0075 А пуцају на турском Гламочу.
0076 За мало се подигла потира,
0077 Док је био данак освануо,
0078 Сустигоше у потиру Турци,
0079 А све поље магла поклопила.
0080 Ту су са мном кавгу заметнули,
0081 А једни ми стазу ујагмили,
0082 Ту сам с њима кавгу учинио,
0083 Изгинуеш краљеви солдати,
0084 Јер им Турци стазу ујагмили.
0085 Ја утекох у Пролог-планину,
0086 Побиже ми кроз планину војска.
0087 Ту је мене Туре опазило,
0088 Стиже мене у Пролог-планини,
0089 То је Туре Хоџић-Хусеине.
0090 Тај је мене Хусо уфатио,
0091 Па се Турчин поштен пригодио,
0092 Не ћиде ми глави кидисати,
0093 Сведе мене Хливну бијеломе,
0094 Поклони ме паши Радослији.
0095 Тај се паша Турчин пригодио,
0096 Ни он ми не ћи глави кидисати,
0097 Већ ме посла у Травник везиру.
0098 И везир се поштен пригодио,
0099 Ни он ми не ћи глави кидисати,
0100 Опреми ме турском Цариграду.
0101 Кад сам дошо цару у Стамболу,
0102 Врло су ме Турци нафалили,
0103 Да сам прави јунак на мејдану,
0104 За нужду се јесам потурчио,
0105 Врло ме је царе помилово,
0106 Метно мене у турску медресу,
0107 Учио сам за годину дана
0108 И медресу турску научио,
0109 Од мила ми липо име дио,
0110 Липо име ускок-Османлија,
0111 У Стамболу мене оженио,
0112 Дао мени стамболску хануму.
0113 Ту сам био три године дана,
0114 С њоме био, два сина родио.
0115 Кад четврта настаде година,
0116 Турска мени вјера омрзнула,
0117 Ја оставих стамболску хануму
0118 И оставих оба сина своја,
0119 Па утекох из Стамбола била,
0120 Жива глава на Котаре сађе
0121 На Исламу својој билој кули.
0122 Сада има за седам година,
0123 Да ја сједим код куле камене,
0124 Ја не идем у Млетке принципу,
0125 Како ћу му џевап учинити,
0126 Изгинули краљеви солдати;
0127 А да знаде Јанковић-Стојане,
0128 Да би мени он одсико главу,
0129 Ја би сашо у Млетке принципу,
0130 Не ће ми ћети кидисати глави,
0131 Већ господство с мене оборити,
0132 А под мушкет мене подвалити,
0133 Боље би ми било погинути.
0134 А врло нам Турци додијаше,
0135 Често трчу на наше Котаре,
0136 Сичу момке, одводе дивојке,
0137 Одгоне нам краве од телаца,
0138 Врло су ми додијали Турци.
0139 А у мене сад јунака нејма,
0140 Да обуче турско одијело,
0141 Да појаше коња великога,
0142 Да он приђе у земљу цареву,
0143 Да уходи села по граници,
0144 Би л’ се тамо могло задобити.
0145 Још би једноч војску подигнуо,
0146 Ударио у земљу цареву,
0147 Не би л’ тамо добро задобио
0148 И турскога робља заробио,
0149 Да га сведем у Млетке принципу,
0150 За то б’ мого умирити главу.“
0151 Њему вели Митровић-Јоване:
0152 „Господине Јанковић-Стојане,
0153 Ти не хули котарских јунака!
0154 У Котару јиош има јунака,
0155 Ево ти га, сједи код колина,
0156 Дуке твоје Митровић-Јована,
0157 Који је турску земљу уходио.
0158 Ево нејма три недиље дана,
0159 Обуко сам турско одијело,
0160 А појахо врана великога,
0161 Најпри пришо на широку Лику,
0162 Уходио по Лици градове,
0163 А ја гледо села и паланке,
0164 Ту сам био за недиљу дана,
0165 Салазио бегу на Удбину,
0166 И код њег сам конак учинио,
0167 С њиме био, па се напојио:
0168 Ту су мамур и зенђили Турци,
0169 А подрасло млого дивојака,
0170 Тамо би се могло задобити;
0171 Ал је мучно тамо ударити,
0172 Бег је врло Лику наредио,
0173 Око Лике страже исправио,
0174 По планинах подиго чардаке
0175 И помећо у њих буљубаше,
0176 Чува беже Лику и Удбину.
0177 Па сам пришо Бишћу бијеломе,
0178 И ту јесам три ноћи ноћио
0179 Код Турчина Попрженовића,
0180 Уходио по Бишћу бијелу:
0181 И ту мумур и зенђили Турци,
0182 И ту би се могло задобити.
0183 Ни ту није згода ударити,
0184 Јер се тврди Бихаћ пригодио,
0185 С једне га стране Уна заклонила,
0186 С друге стране гора Плишивица,
0187 А сав Бихаћ Лика запасала.
0188 Кад сам пошо од Бишћа бијела,
0189 Ја изашо у поље билајско,
0190 У Билају конак учинио
0191 У Турчина билајског диздара:
0192 И ту мамур и зенђили Турци,
0193 И ту би се могло задобити.
0194 Ни ту њије згода ударити,
0195 Уначка га жупа заклонила,
0196 С једне стране Уна опасала,
0197 Островица, камена главица,
0198 Црвљевица гора надјахала.
0199 Кад сам пошо од Билаја била,
0200 Крај Петрова врила ударио,
0201 Отискох десно преко Црвљевице.
0202 Кад изађох до турског Гламоча,
0203 У граду сам конак учинио
0204 У Турчина гламочког диздара,
0205 Код њега сам дви ноћи ноћио:
0206 И ту мамур и зенђили Турци,
0207 Јер изишли на станове Турци,
0208 И ту би се могло задобити.
0209 Ни ту није згода ударити,
0210 Гламочани врагометни Турци,
0211 Добре ате на јаслама хране,
0212 А равно се поље пригодило,
0213 Старотина гора заклонила.
0214 Кад сам пошо од Гламоча била,
0215 На Корићну стазу ударио.
0216 Кад изиђох на Букву врлетну
0217 Крај чардака Хоџић-Хусеина,
0218 Ја се спушћах Хливну и Бистрици
0219 До конака паше Радослије,
0220 И код њег сам три ноћи ноћио,
0221 Уходио Хливно крај Бистрице:
0222 И ту мамур и зенђили Турци,
0223 Изашли су по пољу зеленом,
0224 Збијају се на збојеве овце,
0225 Краве ричу, а волови бучу,
0226 Овце блече, мали јањци кмече.
0227 Да ти видиш, вридан господине,
0228 Ујтро рано, у рађање сунца,
0229 Пастирице кад изјаве овце,
0230 Запјевају код њих пастрицие,
0231 Дологају дјеца код говеда,
0232 Попјевају старци код телаца,
0233 Ту би с’ могло добро задобити
0234 И хливањског робља заробити.
0235 Кад сам пошо од Хливна бијела,
0236 Ја ударих на Смрчане равне,
0237 Испод једне куле ударио,
0238 Висока је око ње авлија,
0239 Па најахах врана великога:
0240 Стоји цврка чавла по калдрми,
0241 Све се чују плоче по камењу.
0242 Ја погледах уз кулу камену,
0243 У кули се пенџер отворио,
0244 На пенџер се наднесе дивојка,
0245 Сва се сјаји как жарко сунце.
0246 Од како сам јунак постануо,
0247 Ја је ’наке још ни чуо нисам,
0248 Ја камо ли очима видио.
0249 Ја пројахах испод куле биле
0250 И окренух на авлијнска врата,
0251 Да ујашем у авлију врана,
0252 Да ја видим кићену дивојку,
0253 Када Туре сједи у капији,
0254 На њем чудо ни одила нејма:
0255 На плећих му пуца и јечерма,
0256 А за пасом двије пушке мале,
0257 Око њега срмали силахи,
0258 Под пушкама пала позлаћена,
0259 Прико крила дуга граналија.
0260 Ја сам њему турски салам викно,
0261 Он се са мном за здравље упито,
0262 Ја Турчину рекох у капији:
0263 „А Бога ти, млад деликанлија!
0264 Чија ј’ кула, око ње авлија,
0265 Чија ли је кићена дивојка?“
0266 Мени рече Туре у авлији:
0267 Серхатлија, момак јабанџија!
0268 Ово ј’ кула Смаил-алајбега
0269 И Златија бегова дивојка.“
0270 Ја му рекох на авлијнских вратих:
0271 „А Бога ти, мој деликанлија!
0272 Уклони се са авлијнских врата,
0273 Да ујашем врана у авлију,
0274 Да ја видим кићену дивојку,
0275 Јер се момак оженио нисам,
0276 А ја гледам ’ваких дивојака.“
0277 Мени Туре рече у авлији:
0278 „Одјаш’ коња, момак јабанџија!
0279 Ујахати у авлију не ћеш,
0280 Ван да моју ти одсичеш главу,
0281 Овде нејма Смаил-алајбега,
0282 Отишо је Дувну каменоме,
0283 На весеље паши дувањскоме,
0284 Јере паша проводи весеље,
0285 Он сунети до два сина своја,
0286 Мене ј’ беже овде оставио,
0287 Да му кулу чувам и авлију
0288 И Златију кићену дивојку,
0289 И госпоју Смаилбеговицу.“
0290 Не даде Туре, од Бога му тешко!
0291 Ја повратих врана великога,
0292 Ја ударих низ поље зелено,
0293 Пролог приђох, на Котаре сиђох.
0294 Господине Јанковић-Стојане!
0295 Деде дижи наше Котаране,
0296 Хајмо Хливну саћи бијеломе,
0297 Тамо ћемо добро задобити
0298 И турскога робља нафаћати,
0299 Ево теби вјешта калауза!
0300 То ти кажем све робље хливањско:
0301 Да ујагмиш Смаилбеговицу
0302 И Златију Смаил-алајбега,
0303 За њих би мого главу умирити,
0304 Да их сведеш у Млетке принцпу.“
0305 Њему Стојан вели у коледи:
0306 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0307 Кад си био код Хливна бијела,
0308 Уходио Хливно крај Бистрице,
0309 Је ли чардак на Букви врлетној,
0310 Дрвен чардак Хоџић-Хусеина,
0311 Је ли јиоште у животу Хусо,
0312 Је л’ му добар дорат на јаслама,
0313 Је л’ код њега тридесет стражана,
0314 Што му чува дрвена чардака,
0315 Је л’ му бабо јоште у животу,
0316 У животу хоџурина стари?“
0317 Њему вели Митровић-Јоване:
0318 „Јанковићу, крило принципово!
0319 И сад је чардак на Букви врлетној,
0320 Видио сам Хоџић-Хусеина,
0321 Код њег био и кахву попио,
0322 И сад му је дорат на јаслама,
0323 И код њега тридесет стражана,
0324 И сад му је у животу бабо.“
0325 Насмија се Јанковић-Стојане:
0326 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0327 Кад си био код Хливна бијела:
0328 Је л’ и сада у животу глава,
0329 У животу Крилић-Реџепага,
0330 Је ли његов дорат на јаслама?“
0331 „ „Јанковићу, крило принципово!
0332 Ја сам чуо, а видио нисам:
0333 И сада је ага у животу,
0334 Ал се онде није догодио.
0335 Отишо је Дувну на весеље
0336 И одвео дору на обдуљу.“ “
0337 Њему вели Јанковић-Стојане:
0338 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0339 Кад си био код Хливна бијела:
0340 Је ли чардак на Црљених Стинах,
0341 Је ли у њем Ћенан-буљубаша
0342 И код њега тридесет стражана.
0343 Чува л’ добро дрвена чардака?“
0344 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0345 Видио сам Ћенан-буљубашу
0346 И његових тридесет стражана.“ “
0347 Њему вели Јанковић-Стојане:
0348 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0349 Кад си био код Хливна бијела:
0350 Је ли сада Кара-Османага,
0351 Османага од Скопља горњега,
0352 Чуца л’ ага поља хливањскога,
0353 Хода л’ за њим шест стотин спахија,
0354 Што чувају поља хливањскога?“
0355 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0356 Видио сам Кара-Османагу,
0357 За њим хода шест стотин спахија,
0358 Што чувају поља хливањскога.“ “
0359 Насмија се Јанковић-Стојане:
0360 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0361 Тамо згода није ударити.
0362 Што ми кажеш Кара-Османагу
0363 И његових шест стотин спахија,
0364 Спахије су хливањске кадуне
0365 Прем Турчину Хоџић-Хусеину
0366 И даји му Крилић-Реџепаги,
0367 И побри му Ћенан-буљубаши.
0368 Тај је мене Хусо уфатио,
0369 С тог сам врага Стамбол населио.
0370 Тамо згода није ударити,
0371 Стојан не ће Хливну бијеломе.“
0372 То говори Јанковић-Стојане.
0373 Код њег стоје до дви харамбаше,
0374 Једно глава Вишњић-харамбаша,
0375 А друго је Голуб-харамбаша,
0376 Код свакога по тријест пандура.
0377 Онда му се Вишњић поклонио:
0378 „Јанковићу, крило принципово!
0379 Молимо те, Јанковић-Стојане,
0380 Дај подигни уз Котаре војску,
0381 Хајмо Хливну саћи бијелому,
0382 Мен’ ће чардак Хоџић-Хусеина
0383 А са мојих тридесет пандура,
0384 Од мене гледај Хоџић-Хусеина,
0385 Ја ћу ти Хусу жива уфатити,
0386 Ја његову одризати главу.“
0387 Насмија се Јанковић-Стојане,
0388 Па му пружи чашу наливену:
0389 „Службениче, Вишњић-харамбаша!
0390 Ево теби чаша наливена,
0391 Ево ти чардак Хоџић-Хусеина.
0392 Ја ’ш ми Хусу уфатити жива,
0393 Ја његову одризати главу,
0394 Јал ’ш ми своју дати за његову.“
0395 Попи чашу Вишњић харамбаша,
0396 А прми се Хусина чардака
0397 С самих својих тридесет пандура.
0398 Онда му се Голуб приклонио:
0399 „Господине Јанковић-Стојане!
0400 Мен’ ће чардак на Црљених Стинах,
0401 И у њему Ћенан-буљубаша,
0402 Јали жива, јал’ му мртву главу,
0403 Ја ћу т’ своју дати за његову.“
0404 И њему чашу даде наливену,
0405 Даде му чардак Ћенан-буљубаше.
0406 Онда рече Јанковић-Стојане:
0407 „Свак окрени својој домовини,
0408 Свак се спремај ја код дома свога,
0409 Ход’те мени на Ислама дођ’те
0410 У недиљу, у рађање сунца!
0411 Дигнути ћу обадва Котара,
0412 Па ћемо ићи Хливну бијеломе.“
0413 Сви сердари на ноге скочише,
0414 Свак окрену својој домовини,
0415 Оста Стојан код куле камене.
0416 У Стојана мировања нема,
0417 Намах пише књигу на колину,
0418 А шаље их по камен-Котару,
0419 Јере диже уз Котаре војску,
0420 До недиље војску покупио.
0421 Кад недиљи јутро освануло,
0422 Стиже њему Митровић-Јоване
0423 И уз њега обе харамбаше.
0424 Кад с’ састаше котарски сердари,
0425 Диже Стојан силновиту војску,
0426 Па отишће Хливну бијеломе.
0427 Кад изиђе у поље Грахово,
0428 Тавном ноћи поље пригазио,
0429 Примаче се Хливну бијеломе,
0430 У пољу је војску заставио.
0431 Врло с’ шкода ноћца пригодила,
0432 Онда Стојан стаде говорити:
0433 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0434 Шкода се је ноћца пригодила,
0435 Сад се овде ваља растајати.
0436 Је ли нама згода ударати?“
0437 Онда вели Митровић-Јоване:
0438 „Господине Јанковић-Стојане!
0439 Сад је нами згода ударати.
0440 Све је Турке санак преварио,
0441 Поспале су хливањске спахије.“
0442 Стаде вика Јанковић-Стојана:
0443 „Мој Вишњићу, вридан харамбаша!
0444 Ето т’ чардак Хоџић-Хусеина,
0445 Од тебе гледам Хоџић-Хусеина
0446 Јали жива, јал’ му мртву главу,
0447 Ја ћеш своју дати за његову.“
0448 Прими с’ Вишњић Хусина чардака,
0449 Оде с друштвом на Букву врлетну.
0450 Онда вели Јанковић-Стојане:
0451 „Мој Голубе, вридан харамбаша!
0452 Теби ће чардак на Црљених Стинах
0453 И у њему Ћенан-буљубаша,
0454 Ја ли жива, ја ли мртву главу,
0455 Ја ’ш м своју дати за његову.“
0456 Прими се Голуб дрвеан чардака,
0457 Оде намах и одведе друштво.
0458 Онда вели Јанковић-Стојане:
0459 „Дуко моја, Митровић-Јоване!
0460 Теби ће Хливно крај воде Бистрице,
0461 Мени ће кула Смаил-алајбега,
0462 Ја ти тамо чудо војске не ћу,
0463 Осим само шездесет усара.
0464 Нико немој замећати кавге,
0465 Док не плане на Смрчаних кула,
0466 Док се вратим од куле бијеле.
0467 Ако ми турско не ухрваш Хливно,
0468 А турска ми села не попалиш,
0469 Мртвом ћу ти говорити главом.“
0470 То рекоше, па се растадоше.
0471 Оде Стојан на Смрчане равне,
0472 Оста Јован у пољу зеленом.
0473 Да видимо Вишњић-харамбаше!
0474 Кад он стиже Хусину чардаку,
0475 Од чардака прекључата врата,
0476 А шкода се ноћца прегодила,
0477 Јер је Хусу санка преварио.
0478 Тад му Вишњић крај чардака прође,
0479 Па испод њег у бостан у башчу,
0480 Чека зоре и бијела дана,
0481 Док устане Хоџић-Хусеине,
0482 Док отвори од чардака врата.
0483 Истом мало стане у бостану,
0484 Подранио хоџурина стари,
0485 У одаји свићу запалио,
0486 На уранку јацију клањао,
0487 Па он сједе код џама-пенџера,
0488 Па погледа под истоком сунце,
0489 Хоће л’ брзо зора у билити.
0490 Кад погледа у бостан у башчу,
0491 Кад ли његов бостан поцрнио.
0492 Намах хоџи зло на уми било,
0493 А одјекну хоџа код пенџера:
0494 „Боже мили, на свачем ти фала!
0495 Ко је мени бостан населио?
0496 Мога Хусу санак приварио,
0497 Поспало ми тридесет стражана.
0498 Би л’ најприје кавгу заметнуо,
0499 Па ’нда сина Хусу пробудио?“
0500 Па подиже по чардаку друштво,
0501 А фати се дуге граналије,
0502 У одаји пенџер отворио,
0503 Све нареди по чардаку друштво,
0504 Па на пенџер пушку наслонио,
0505 И на бостан ватру оборио,
0506 Умах пуче тридесет пушака,
0507 А дочека Вишњић из бостана,
0508 Из бостана огањ оборио,
0509 Он на чардак дрвен ударио.
0510 Врло Хусу санак приварио.
0511 Три пута се хоџа натирао,
0512 Сва три пута огањ оборио.
0513 Све нагони Вишњић харамбаша,
0514 А брани се хоџа са пенџера.
0515 Пробуди се Хусо у одаји,
0516 Па на ноге скочи у одаји:
0517 „Што т’ је, бабо, ако Бога знадеш!
0518 Зашто пуцаш са наших пенџера?“
0519 „ „Хусо сине, у мене једини!
0520 Оде чардак на Букви врлетној,
0521 Котарани бостан населили,
0522 Хусо сине, бисмо и прођосмо!“ “
0523 А кад види Хоџић-Хусеине,
0524 И он дугу пушку ујагмио,
0525 Па се с хоџом брани са пенџера.
0526 Три пут Хусо пушку испалио,
0527 Све нагони Вишњић харамбаша.
0528 Гонећи се с њима из чардака
0529 Погину Хуси петнест стражана.
0530 Грозне Хуси сузе ударише,
0531 Па он хоџи стаде говорити:
0532 „Дај ми изун, бабо-родитељу!
0533 Да опремим дору на јаслама,
0534 Да изјашем у бостан дората,
0535 Ти затвори од чардака врата,
0536 Па ти мене брани са пенџера,
0537 Ја ћу с’ с њима мушки погодити,
0538 А мушкије главу изгубити.“
0539 Њему хоџа изун допуштио.
0540 Док он спреми на јаслах дората,
0541 Хоџа њему отворио врата,
0542 Изјаха Хусо дору из чардака,
0543 За јим хоџа притворио врата,
0544 Па се натраг у одају врати,
0545 А повика петнаест стражана:
0546 „Дјецо моја, петнаест стражана,
0547 Да бранимо Хусу са пенџера!“
0548 Док изјаха у бостан у башчу,
0549 Уз Вишњића петнаест пандура,
0550 А петнаест лигом изгинуло,
0551 Стаде вика Хоџић-Хусеина:
0552 „О Вишњићу, вридан харамбаша!
0553 Ти си ноћас мене преварио,
0554 У бостан ми ноћом населио,
0555 Ваља нам се мушки погодити.
0556 Тебе фале, да си јунак прави,
0557 Још ни мене похулили нису.“
0558 Кад на бостан наћера дората,
0559 А дочека Вишњић и дружина,
0560 Бабо Хусу брани са пенџера.
0561 Гонећи се с њима по бостану
0562 Уфати Хусо Вишњић-харамбашу,
0563 Побиже му дванаест пандура.
0564 Гдје ниј’ главе, није ни узглавља.
0565 Док се натраг баби повратио,
0566 И доведе Вишњић-харамбашу,
0567 А привеза на јаслах дората,
0568 Вишњића баби даде у чардаку.
0569 Од његових тридесет стражана
0570 Све му друштво лигом изгинуло,
0571 Јер севе лежи један до другога.
0572 Хоџићу Хусу сузе ударају:
0573 „Куку, браћо, ране непребоне!“
0574 Истом сједе код џама-пенџера,
0575 Одјекује, грозне сузе ваља,
0576 А на Хливну пукоше топови,
0577 Сломи с’ огањ у пољу хливањском,
0578 Ко кад поље у абез пропаде.
0579 Грозне Хуси сузе ударише:
0580 „Куку, бабо, хоџурина стари!
0581 Леже Хливно крај воде Бистрице,
0582 Изгинуеш хливљанске спахије,
0583 Све хливањски пуцају топови.“
0584 Мало вриме а дуго не било,
0585 Плануше села по пољу зеленом,
0586 Чудно куће горе сиромашке.
0587 Кад погледа Хусе са пенџера,
0588 Гори чардак на Црљених Стинах,
0589 Плану кула Смаил-алајбега,
0590 Грозне Хуси сузе ударише:
0591 „Куку, побре, Ћенан-буљубаша!
0592 Је ли твоја у животу глава,
0593 Кад си дрвен чардак упуштио?
0594 Куку, куло Смаил-алајбега
0595 И госпојо Смаилбеговице
0596 И Златијо, моја јауклијо!“
0597 Па он хоџи полетио руци:
0598 „А мој бабо, хоџурина стари!
0599 Изгори кула Смаил-алајбега,
0600 Оде Златка, моја јауклија,
0601 Оде моја на Котаре Злате!
0602 Подај мени изун и дората,
0603 Да за Златком у поћеру пођем,
0604 Ја ћу Златку натраг повратити,
0605 Ја ћеш Хусу сина пожелити.“
0606 Њему бабо изун допуштио.
0607 Опреми Хусо себе и дората,
0608 Отишће га низ Букву врлетну,
0609 Истом с’ близо зора прикучила,
0610 На Смрчане равне ударио
0611 Испод куле Смаил-алајбега,
0612 Веш се с куле покров оборио.
0613 Гони дору, грозне сузе ваља.
0614 Док он стиже низ поље Прологу,
0615 А све поље магла претиснула,
0616 Гдјекад која пушка отргује.
0617 Од кахара и жалости тешке
0618 Запива Хусо писму на дорату:
0619 „Мили Боже, на свачем ти фала!
0620 Вија гњиздо тица лабудица
0621 На Смрчаних у кули каменој
0622 Све дан по дан двадесет година,
0623 И излегла два тића лабуда,
0624 Мејду њима тицу лабудицу,
0625 Сестреницу, тицу лабудицу.
0626 Полетило јато гавранова,
0627 На бијелу кулу ударише,
0628 Лабудици гњиздо развалише,
0629 Убише јој два тића лабуда,
0630 Ујагмише тицу лабудицу,
0631 Побигоше низ поље Прологу.“
0632 Тако Хусе писму запивао,
0633 У магли му влашче отпивало:
0634 „Тако, тако, турско момче младо!
0635 Што ти пиваш, па нас разговараш
0636 У туђој земљи, а у нашој тузи?
0637 Све је поље магла уфатила,
0638 Други су нам стазу ујагмили,
0639 Помели се наши калаузи.“
0640 А кад Хусо влашче опазио,
0641 Гони дору, влашче повикује:
0642 „А Бога ти, влашче момче младо!
0643 Што ти пјеваш, па ми одговараш?
0644 Тако здраво био и весело,
0645 Здраво сашо својој домовини!
0646 Пречекај ме у пољу зеленом,
0647 А не бој се од мене невјере,
0648 Имам нешто с тобом говорити.“
0649 Њему влашче тихо одговара:
0650 „Богом теби, турско момче младо!
0651 Ево мене, гдје на мјесту стојим,
0652 Примакни се, па са мном дивани!“
0653 У том Хусо прићера дората,
0654 И он влаху добро јутро викну,
0655 Њему влашче јутро прихватило.
0656 Њему Хусе вели са дората:
0657 „Богом теби, влашко момче младо!
0658 Здраво био, па се веселио!
0659 Мени право по истини кажи:
0660 Ко подиже силновиту војску,
0661 Ко удари на Хливно бијело,
0662 Ко пороби Хливно крај Бистрице,
0663 Ко упали на Смрчаних кулу,
0664 Ко одведе Смаилбеговицу
0665 И Златију Смаил-алајбега?“
0666 Њему влашче тихо одговара:
0667 „Богом теби, турско момче младо!
0668 Подиже војску Јанковић-Стојане,
0669 Запали Хливно Митровић-Јоване,
0670 Одведе госпу Смаилбеговицу
0671 И Златију кићену дивојку.
0672 Ако ме питаш, ко сам и оклен сам,
0673 Ја сам слуга Јанковић-Стојана,
0674 Сава слуга Јанковић –Стојана.“
0675 Када Хусе ричи разумио:
0676 „Богом теби, Сава службениче!
0677 Хајде м’ кажи Јанковић-Стојану,
0678 Понеси му поздрав од менека,
0679 Нек ми врати на поштење госпу
0680 И Златију, моју јауклију.
0681 Ако ми их повратити не ће,
0682 Нек м’ изађе на мејдан јуначки,
0683 Ја му другог мејданждије не ћу,
0684 Ко остане, нек води госпоје.“
0685 Послуша га Сава службениче,
0686 Па потече низ поље зелено.
0687 Кад Стојану и чадору дође,
0688 Код њег сједе котарски сердари,
0689 Код њег стоје обедви госпоје,
0690 Ту се њему Сава поклонио.
0691 Онда Стојан стаде говорити:
0692 „Слуго моја, Сава службениче!
0693 Што си мјесто своје оставио?
0694 Ти си моја тврда караула,
0695 Што не чуваш поља од Турака?“
0696 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0697 Ено стиже Туре на дорату,
0698 Он је мене теби отпремио,
0699 По мени ти поздрав оправио,
0700 Да му вратиш Смаилбеговицу
0701 И Златију Смаил-алајбега.
0702 Ако му их повратити не ћеш,
0703 Тебе Туре на мејдан позива,
0704 Да ти другог мејданџије не ће,
0705 Ко остане, нек води госпоје.“ “
0706 Њему вели Јанковић-Стојане:
0707 „Ја хунцате, Сава службениче,
0708 Знаш ли Туре на коњу дорату?“
0709 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0710 Ја га не знам, ко је и оклен је.“ “
0711 „Хајде, лети, Сава службениче,
0712 Па упитај Туре на дорату,
0713 Нек ти с’ каже, ко је и оклен је?“
0714 Поврати се Сава службениче.
0715 Када Хуси и дорату дође:
0716 „Богом теби, турско момче младо!
0717 Тебе пита Јанковић-Стојане,
0718 Да се кажеш, ко си на дорату.“
0719 Њему вели Хоџић-Хусеине:
0720 „Службениче Јанковић-Стојана!
0721 Хајде кажи Јанковић-Стојану:
0722 Ако ј’ чуо Хоџић-Хусеина,
0723 Ово ј’ Хусо, што с тобом дивани.“
0724 Поврати се Сава службениче.
0725 Кад Стојану и чадору дође:
0726 „Господине Јанковић-Стојане!
0727 Мени Туре рече на дорату:
0728 Ако с’ чуо Хоџић-Хусеина,
0729 Оно је Хусо на коњу дорату.“
0730 Ја кад Стојан ричи разумио:
0731 „Бога теби, Сава службениче!
0732 Хајде ме зовни Хоџић-Хусеина,
0733 Нека дође до чадора мога,
0734 Ево му вјера Јанковић-сердара,
0735 Нек с’ не боји од мене невјере.“
0736 Поврати се Сава службениче,
0737 Па он Хуси вели на дорату:
0738 „Ја Турчине, Хоџић-Хусеине!
0739 Тебе зове Јанковић-Стојане,
0740 А не бој се од њега невјере.“
0741 Њему Хусе вели са дората:
0742 „Хајд’ прида мном, Сава службениче,
0743 Доведи ме до чадора била!“
0744 Пред њим иде Сава службениче.
0745 Кад дођоше до чадора била,
0746 Редом сједе котарски сердари,
0747 Уврх толе Јанковић-Стојане,
0748 Њему Хусо Бога навикнуо,
0749 А вели му Јанковић-Стојане:
0750 „О Турчине, Хоџић-Хусеине!
0751 Што је теби триба од менека,
0752 Што си ми дошо до чадора мога?“
0753 „ „Јанковићу, крило принципово!
0754 Дај ми врати Смаилбеговицу
0755 И Златију моју јауклију,
0756 Поврати ми за поштење госпе!
0757 Ако ми их повратити не ћеш,
0758 Ходи мени на мејдан изиђи,
0759 Ја ти другог мејданџије не ћу.
0760 Што си б’јело Хливно поробио,
0761 Ја ти за то завидити не ћу,
0762 Господине, тако је јунаштво!
0763 Ако ми их повратити не ћеш,
0764 А не ћеш ми на мејдан изаћи,
0765 Ево т’ вјера Хоџић-Хусеина,
0766 Само ми се по логору јављај,
0767 Ћерат ћу те на Котаре кули,
0768 Ја Златије оставити не ћу,
0769 Ја ћу натраг Злату повратити,
0770 Ја ћу дати са рамена главу.“
0771 Њему вели Јанковић-Стојане:
0772 „Ја мој Хусо, поштени Турчине!
0773 Кад ми ишћеш Смаилбеговицу
0774 И Златију кићену дивојку.
0775 Тамо ми је Вишњић харамбаша
0776 И његових тридесет пандура,
0777 Отишли су до чардака твога,
0778 Је ли њему друштво изгинуло,
0779 Је ли јоште Вишњић у животу,
0780 Ал си њему ти кидисо глави?“
0781 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0782 Дван’ест му је друга ујагмило,
0783 Већ ја не знам, што је од њих било.
0784 Вишњићу је у животу глава,
0785 Ја сам ти га уфатио жива,
0786 Ја га предо хоџурини старом,
0787 Ено г’ и сад у чардаку моме.“ “
0788 Њему вели Јанковић-Стојане:
0789 „А Турчине, Хоџић-Хусеине,
0790 Тако здраво био и весело!
0791 Поврати ми Вишњић-харамбашу,
0792 Ишћи робља, колико ти драго;
0793 Џаба теби све робље хливањско,
0794 Само ми немој Смаилбеговице
0795 Ни Златије Смаил-алајбега.“
0796 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0797 Вишњића ћу натраг повратити,
0798 Ја ти не ћу робља хливљанскога
0799 Осим госпе Смаилбеговице
0800 И Златије, моје јауклије.“ “
0801 Њему вели Јанковић-Стојане:
0802 „О Турчине, Хоџић-Хусеине!
0803 Хајде ми врати Вишњић-харамбашу,
0804 Да га види Јанковић-Стојане,
0805 А дат ћу ти обедви госпоје.“
0806 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0807 Што речемо, порицања нејма. “ “
0808 „Хајде, Хусе, не старај се с тиме!“
0809 У том Хусо поврати дората,
0810 Па отишће низ поље зелено,
0811 А на руку намаче канџију,
0812 Бије дору са обедви стране:
0813 „Мој дорате, десно крило моје!
0814 Равно ј’ поље три пуна сахата,
0815 За сахат га ваља покупити.“
0816 Гони дору низ поље зелено.
0817 Све хливањски пуцају топови,
0818 А пуцају на Дувну камену,
0819 Јављају се на Гламочу билу,
0820 Диже с’ ларма са четири стране.
0821 Када стиже до чардака свога,
0822 Са дората бабу повикује:
0823 „Ја мој бабо, хоџурино стари!
0824 Је ли Вишњић у чардаку твоме,
0825 Да му ниси ти кидисо глави?
0826 Ако му је у животу глава,
0827 Изведи ми Вишњић-харамбашу,
0828 Да га носим под Пролог-планину,
0829 Да га вратим Јанковић-Стојану.
0830 Реко сам га натраг повратити
0831 За Златију кићену дивојку
0832 И госпоју Смаилбеговицу.“
0833 Када хоџа Хусу опазио,
0834 Он одриши Вишњић-харамбашу,
0835 Изведе га Хуси у авлију.
0836 Њему вели Хоџић-Хусеине:
0837 „Дигни га, бабо, за ме на дората,
0838 Да га носим Јанковић-Стојану.“
0839 Диже га хоџа на сапи дорату.
0840 Онда вели Хоџић-Хусеине:
0841 „Ја Вишњићу, вридан харамбаша!
0842 Држ’ се добро на сапих дорату,
0843 Држи руке око паса мога,
0844 Јер ти не знаш зора доратова,
0845 Моли с’ Богу за здравље Стојану,
0846 Никада те повратио не би,
0847 Јер си ме врло кахар учинио.“
0848 То му рече, отишће дората
0849 И удари преко поља равна,
0850 Донесе га до чадора била,
0851 Отишће га са сапи дората:
0852 „Јанковићу, вридан господине!
0853 Ето теби Вишњић-харамбаша,
0854 Дај ми враћај обедви госпоје!“
0855 Њему вели Јанковић-Стојане:
0856 „Немој, Хусо, поштени Турчине!
0857 Немој мени обију госпоја,
0858 А џаба ти све робље хливљанско!“
0859 „ „Господине Јанковић-Стојане!
0860 Ти како си јунак постануо,
0861 Што си реко, ти пореко ниси.
0862 Ја ми врати обедви госпоје,
0863 Ја ходи ми на мејдан изиђи,
0864 Ја Златије оставити не ћу,
0865 Волим своју изгубити главу.“ “
0866 Онда вели Јанковић-Стојане:
0867 „Истина је, Хоџић-Хусеине!
0868 Што сам реко, ја порећи не ћу.
0869 Ето теби обедви госпоје,
0870 Хајде с Богом, ти води госпоје!“
0871 Поврати се Хоџић-Хусеине
0872 И одведе обидве госпоје.
0873 Онда Стојан вели харамбаши:
0874 „Мој Вишњићу, Вридан харамбаша!
0875 Ти се пишеш на дван’ест Турака,
0876 Камо т’ глава Хоџић-Хусеина?“
0877 Па повика Саву службеника:
0878 „Хајде вод’те Вишњић-харамбашу,
0879 Што ми је реко, поговора нејма,
0880 Па обис’те Вишњић-харамбашу,
0881 Виш он са мном војевати не ће.“
0882 Изведе Хусо обидве госпоје,
0883 А већ био данак освојио,
0884 Све у стази пуке отргују.
0885 Ко је њима стазу ујагмио?
0886 Ујагмио Кара-Османага
0887 И његових шест сотин спахија,
0888 А поидго рају испод краја,
0889 Диго раје трип уне хиљаде,
0890 Па у стазу раја ускочила.
0891 Диже с’ магла по пољу зеленом,
0892 Полићу Турци са стране четири,
0893 Јер се један алај помолио,
0894 Прид алајом један на ђогату,
0895 Око њег се дорат заиграва.
0896 Ал вук вије, ал чобан попива?
0897 Нит вук вије, нит чобан попива,
0898 Подвикује момак на ђогату,
0899 То је дајо Крилић-реџепага,
0900 Све спомиње Хоџић-Хусеина:
0901 „Мој сестрићу, Хоџић-Хусеине!
0902 Је ли твоја у животу глава,
0903 Кад је било Хливно изгорило?“
0904 Хусо хода, а дората вода,
0905 Чује с’ грло Смаил-алајбега,
0906 Не спомиње ни куле ни љубе,
0907 Ни Златије своје јединице,
0908 А ни своја два посопца сина,
0909 Нашо их је на Срчаних равних,
0910 Оба леже један код другога,
0911 Ни при какву русе главе нејма,
0912 Већ спомиње Хоџић-Хусеина:
0913 „Куку, сине, Хоџић-Хусеине!
0914 Је ли твоја у животу глава,
0915 Кад је моја изгорила кула,
0916 Кад је моја Златка ујагмита?“
0917 Јавља му се Хоџић-Хусеине:
0918 „Не плач’, беже, женска глава ниси,
0919 Још је моја у животу глава,
0920 Кадар ти дјеце повратити нисам,
0921 А ево ти Златке и госпоје!“
0922 Кад га види Смаил-алајбеже,
0923 Прегрли га, у чело пољуби:
0924 „Хај аферим, Хоџић-Хусеине!
0925 Ја не жалим на Смрчаних куле,
0926 А не жалим два посопца сина,
0927 Мушко били, па и изгинули,
0928 Кад си мени Златку повратио
0929 И госпоју Смаилбеговицу;
0930 Ако остану у животу главе,
0931 Својом ћу те оженити Златом.“
0932 Даде му Хусе и госпу и Злату.
0933 Виш потира близу сустигнула,
0934 Састају се на алаје Турци.
0935 Стоји вика Хоџић-Хусеине:
0936 „Сад је, беже, вакат ударити,
0937 Не би л’ како робље повратили,
0938 А добитак џаба Котараном!
0939 Раја нам је стазу ујагмила,
0940 Међу њима Кара-Османага.“
0941 Док рекоше, онда ударише,
0942 Са три стране ударише Турци,
0943 А дочека Митровић-Јоване.
0944 Биш се првом ватром преметнуше,
0945 У другој се намах помишаше,
0946 Пушка пуца, никад не патише,
0947 Сабља сива, а полићу главе.
0948 Гонећи се с њима под планином,
0949 Па планини они с’ доћеареш,
0950 Брани стазу Кара-Османага
0951 И уз њега раја испод краја.
0952 Гонећи се с њима под планином
0953 Погину им Митровић-Јоване
0954 И код њега још седам сердара,
0955 Погину глава Кара-Османага
0956 И код њега стотину спахија.
0957 Већ прснуше по пољу зеленом,
0958 А побиже Јанковић-Стојане.
0959 Кроз бусију док је пригазио,
0960 Он обори дванаест спахија.
0961 За њим Хусе наврже дората,
0962 Он га гони уз Пролог-планину:
0963 „Стан’, Стојане, утицања нема!“
0964 Стиже њега у Пролог-планини,
0965 А повика Јанковић-Стојана:
0966 „Јанковићу, крило принципово!
0967 Хоћемо ли мејдан окушати?“
0968 Њему вели Јанковић-Стојане:
0969 „О Турчине, Хоџић-Хусеине!
0970 Ето тебе, а ево Стојана,
0971 Удри, Хусо, како теби драго!“
0972 Насмија се Хоџић-Хусеине:
0973 „Јанковићу, крило принципово!
0974 Волим својој глави са рамена,
0975 Него триста ја таких сердара,
0976 Овде с’ не зна, ко би погинуо,
0977 Хајде с Богом кули на Котаре,
0978 С тобом кавге ја чинити не ћу,
0979 Јер си прави јунак на мејдану.
0980 Да погубим тебе у планини,
0981 Оде крило од оба Котара;
0982 Да ти мене згубиш у планини,
0983 Оде крило од бијела Хливна.“
0984 Обојица ате примакнуше.
0985 Њему вели Јанковић-Стојане:
0986 „Хоџић-Хусе са Букве врлетне!
0987 Ја ћемо се и ти помирити,
0988 Ко ј’ погино, нек му кућа знаде!“
0989 Ту се оба момка састадоше,
0990 Састадоше, па се загрлише.
0991 Њему вели Хоџић-Хусеине:
0992 „Јанковићу, крило принципово!
0993 Хајде с Богом кули на Котару,
0994 Никад ти глави не би ја кидисо.“
0995 „ „Хајде, Хусо, на Букву врлетну,
0996 Ни ја тебе не би погубио,
0997 Волио би Хливно поравнити.“ “
0998 То рекоше, па се растадоше.
0999 Оде Стојан уз Пролог-планину.
1000 Док се натраг повратио Хусо,
1001 Док он сађе под Пролог-планину,
1002 Већ се натраг повратили Турци.
1003 Док су само робље повратили,
1004 А добитку ни мукает нису,
1005 Ту су Турци љути изгинули,
1006 Погинуло хиљаду Турака,
1007 А и раје хиса допанула,
1008 Ал ако ће, така је Крајина!
1009 Ту је легло хиљаду солдата.
1010 Отален се повратише Турци.
1011 Кад сађоше Хливну и Бистрици,
1012 Свак окреће својој домовини,
1013 Стаде вика Смаил-алајбега:
1014 „Давор сине, Хоџић-Хусеине!
1015 Хајде, Хусо, до чардака свога,
1016 На поклон ти моја јединица,
1017 Па се жени с њоме у чардаку,
1018 Купи свате за недиљу дана,
1019 Купи свате, ходи по дивојку!“
1020 Оде Хусе до чардака свога,
1021 Оде беже у Хливно бијело,
1022 Имо ј’ кулу у граду хливањском.
1023 Онда Хусо свате покупио,
1024 Кума метну дају код дивојке,
1025 А подиже триста коњаника,
1026 Доведоше кићену дивојку,
1027 Доведоше, Хусу оженише,
1028 Пир чинише за недиљу дана.
1029 Недиља прође, весеље изиђе,
1030 Свак окрену својој домовини,
1031 Оста Хусо у чардаку своме,
1032 С њоме био, пород породио,
1033 Двоје мушко, а и једно женско,
1034 Да не жели зета за живота.
1035 Док им главе у животу биле,
1036 Кад би ћио Хоџић-Хусеине,
1037 Па се састо с Јанковић-Стојаном,
1038 Да још никог код њих двају нејма,
1039 Они су се липо састајали,
1040 Није ћио један на другога.
1041 Чули јесмо, да је ’вако било.
