Janković Stojan i Hodžić Husein
0001 Viću čini Janković-Stojane
0002 Na Islamu kod kule kamene,
0003 Sve serdare u viću potego,
0004 Još i s njima mlade kapetane,
0005 Iz begluka piće razložio,
0006 Metno tolu, čaše poredao.
0007 Viću čini za nedilju dana,
0008 Ni s kim Stojan da govori ne će,
0009 Prid njim čaša stoji nalivena,
0010 Prekrivena vrcolatom zlatnim.
0011 Niko s’ čaše ne smi prifatiti,
0012 A niko ga ne smi upitati,
0013 Sa šta s njima da divani ne će,
0014 Što je njemu triba u divanu.
0015 Najstrag serdar u koledu dođe.
0016 Kad mu stiže Mitrović-Jovane,
0017 Pomoć nazva, pa se poklonio,
0018 Veli njemu Janković-Stojane:
0019 „Mitroviću, duko najmilija,
0020 Najmilija i najpametnija!
0021 Evo ima za nedilju dana,
0022 Ad je viću činim na Islamu,
0023 Tebe meni u koledu nejma.
0024 Što te meni u koledu nejma?“
0025 Jope mu se Jovan poklonio,
0026 On poljubi vrcolata zlatna,
0027 A fati se čaše nalivene,
0028 Popi čašu, stade govoriti:
0029 „Jankoviću, krilo principovo!
0030 Evo t’ sablje, evo moje glave!
0031 Prije tebi poći mogo nisam.
0032 Molimo se tebi u koledi,
0033 Da ti nami u koledi kažeš:
0034 Sa šta viću činiš na Islamu,
0035 A ti ni s kim da govoriš ne ćeš?
0036 Daj nam kaži, ja odsici glave!“
0037 Njemu veli Janković-Stojane:
0038 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0039 Deder sjedi kod kolina moga,
0040 Da ti Stojan u koledi kaže.“
0041 Kad mu Jovan side kod kolina,
0042 Onda Stojan stade govoriti:
0043 „Mitroviću, duko najmilija!
0044 I vi znate, kotarski serdari:
0045 Kad je mene princip pomilovo,
0046 Pomilovo pa me darovao,
0047 Gospostvo je meni poklonio,
0048 Serdariju uz oba Kotara,
0049 Na Islamu kulu načinio,
0050 Vladaniju meni dopuštio,
0051 Da ja vladam uz oba Kotara,
0052 Da mu Kotar branim od Turaka,
0053 Da se s Truci sičem po granici;
0054 Evo ima dvanaest godina,
0055 Kako me je princip pomilovo,
0056 Pomilovo, pa mi dopuštio:
0057 Kad god hoće Janković-Stojane,
0058 Da uzdiže uz Kotare vojsku,
0059 Da ja trčem u zemlju carevu
0060 Porobiti, vatrom zapaliti.
0061 Ja sam jednoč vojsku podignuo,
0062 Ja otišo Hlivnu bijelome
0063 Porobiti, dobro zadobiti;
0064 Tamo bio, dobro zadobio,
0065 Kraj Bistrice Hlivno zapalio,
0066 Plin poćero, a roblje poveo,
0067 Vratio se niz polje Prologu.
0068 Kad sam stigo pod Prolog-planinu,
0069 Sve je polje magla ufatila,
0070 Pomeli se moji kalauzi,
0071 Pod Prologom vojsku ustavio,
0072 Čeko zore i bijela dana.
0073 Sve na Hlivnu pucaju topovi,
0074 Javljajus ena Duvnu kamenu,
0075 A pucaju na turskom Glamoču.
0076 Za malo se podigla potira,
0077 Dok je bio danak osvanuo,
0078 Sustigoše u potiru Turci,
0079 A sve polje magla poklopila.
0080 Tu su sa mnom kavgu zametnuli,
0081 A jedni mi stazu ujagmili,
0082 Tu sam s njima kavgu učinio,
0083 Izginueš kraljevi soldati,
0084 Jer im Turci stazu ujagmili.
0085 Ja utekoh u Prolog-planinu,
0086 Pobiže mi kroz planinu vojska.
0087 Tu je mene Ture opazilo,
0088 Stiže mene u Prolog-planini,
0089 To je Ture Hodžić-Huseine.
0090 Taj je mene Huso ufatio,
0091 Pa se Turčin pošten prigodio,
0092 Ne ćide mi glavi kidisati,
0093 Svede mene Hlivnu bijelome,
0094 Pokloni me paši Radosliji.
0095 Taj se paša Turčin prigodio,
0096 Ni on mi ne ći glavi kidisati,
0097 Već me posla u Travnik veziru.
0098 I vezir se pošten prigodio,
0099 Ni on mi ne ći glavi kidisati,
0100 Opremi me turskom Carigradu.
0101 Kad sam došo caru u Stambolu,
0102 Vrlo su me Turci nafalili,
0103 Da sam pravi junak na mejdanu,
0104 Za nuždu se jesam poturčio,
0105 Vrlo me je care pomilovo,
0106 Metno mene u tursku medresu,
0107 Učio sam za godinu dana
0108 I medresu tursku naučio,
0109 Od mila mi lipo ime dio,
0110 Lipo ime uskok-Osmanlija,
0111 U Stambolu mene oženio,
0112 Dao meni stambolsku hanumu.
0113 Tu sam bio tri godine dana,
0114 S njome bio, dva sina rodio.
0115 Kad četvrta nastade godina,
0116 Turska meni vjera omrznula,
0117 Ja ostavih stambolsku hanumu
0118 I ostavih oba sina svoja,
0119 Pa utekoh iz Stambola bila,
0120 Živa glava na Kotare sađe
0121 Na Islamu svojoj biloj kuli.
0122 Sada ima za sedam godina,
0123 Da ja sjedim kod kule kamene,
0124 Ja ne idem u Mletke principu,
0125 Kako ću mu dževap učiniti,
0126 Izginuli kraljevi soldati;
0127 A da znade Janković-Stojane,
0128 Da bi meni on odsiko glavu,
0129 Ja bi sašo u Mletke principu,
0130 Ne će mi ćeti kidisati glavi,
0131 Već gospodstvo s mene oboriti,
0132 A pod mušket mene podvaliti,
0133 Bolje bi mi bilo poginuti.
0134 A vrlo nam Turci dodijaše,
0135 Često trču na naše Kotare,
0136 Siču momke, odvode divojke,
0137 Odgone nam krave od telaca,
0138 Vrlo su mi dodijali Turci.
0139 A u mene sad junaka nejma,
0140 Da obuče tursko odijelo,
0141 Da pojaše konja velikoga,
0142 Da on priđe u zemlju carevu,
0143 Da uhodi sela po granici,
0144 Bi l’ se tamo moglo zadobiti.
0145 Još bi jednoč vojsku podignuo,
0146 Udario u zemlju carevu,
0147 Ne bi l’ tamo dobro zadobio
0148 I turskoga roblja zarobio,
0149 Da ga svedem u Mletke principu,
0150 Za to b’ mogo umiriti glavu.“
0151 Njemu veli Mitrović-Jovane:
0152 „Gospodine Janković-Stojane,
0153 Ti ne huli kotarskih junaka!
0154 U Kotaru jioš ima junaka,
0155 Evo ti ga, sjedi kod kolina,
0156 Duke tvoje Mitrović-Jovana,
0157 Koji je tursku zemlju uhodio.
0158 Evo nejma tri nedilje dana,
0159 Obuko sam tursko odijelo,
0160 A pojaho vrana velikoga,
0161 Najpri prišo na široku Liku,
0162 Uhodio po Lici gradove,
0163 A ja gledo sela i palanke,
0164 Tu sam bio za nedilju dana,
0165 Salazio begu na Udbinu,
0166 I kod njeg sam konak učinio,
0167 S njime bio, pa se napojio:
0168 Tu su mamur i zenđili Turci,
0169 A podraslo mlogo divojaka,
0170 Tamo bi se moglo zadobiti;
0171 Al je mučno tamo udariti,
0172 Beg je vrlo Liku naredio,
0173 Oko Like straže ispravio,
0174 Po planinah podigo čardake
0175 I pomećo u njih buljubaše,
0176 Čuva beže Liku i Udbinu.
0177 Pa sam prišo Bišću bijelome,
0178 I tu jesam tri noći noćio
0179 Kod Turčina Poprženovića,
0180 Uhodio po Bišću bijelu:
0181 I tu mumur i zenđili Turci,
0182 I tu bi se moglo zadobiti.
0183 Ni tu nije zgoda udariti,
0184 Jer se tvrdi Bihać prigodio,
0185 S jedne ga strane Una zaklonila,
0186 S druge strane gora Plišivica,
0187 A sav Bihać Lika zapasala.
0188 Kad sam pošo od Bišća bijela,
0189 Ja izašo u polje bilajsko,
0190 U Bilaju konak učinio
0191 U Turčina bilajskog dizdara:
0192 I tu mamur i zenđili Turci,
0193 I tu bi se moglo zadobiti.
0194 Ni tu njije zgoda udariti,
0195 Unačka ga župa zaklonila,
0196 S jedne strane Una opasala,
0197 Ostrovica, kamena glavica,
0198 Crvljevica gora nadjahala.
0199 Kad sam pošo od Bilaja bila,
0200 Kraj Petrova vrila udario,
0201 Otiskoh desno preko Crvljevice.
0202 Kad izađoh do turskog Glamoča,
0203 U gradu sam konak učinio
0204 U Turčina glamočkog dizdara,
0205 Kod njega sam dvi noći noćio:
0206 I tu mamur i zenđili Turci,
0207 Jer izišli na stanove Turci,
0208 I tu bi se moglo zadobiti.
0209 Ni tu nije zgoda udariti,
0210 Glamočani vragometni Turci,
0211 Dobre ate na jaslama hrane,
0212 A ravno se polje prigodilo,
0213 Starotina gora zaklonila.
0214 Kad sam pošo od Glamoča bila,
0215 Na Korićnu stazu udario.
0216 Kad iziđoh na Bukvu vrletnu
0217 Kraj čardaka Hodžić-Huseina,
0218 Ja se spušćah Hlivnu i Bistrici
0219 Do konaka paše Radoslije,
0220 I kod njeg sam tri noći noćio,
0221 Uhodio Hlivno kraj Bistrice:
0222 I tu mamur i zenđili Turci,
0223 Izašli su po polju zelenom,
0224 Zbijaju se na zbojeve ovce,
0225 Krave riču, a volovi buču,
0226 Ovce bleče, mali janjci kmeče.
0227 Da ti vidiš, vridan gospodine,
0228 Ujtro rano, u rađanje sunca,
0229 Pastirice kad izjave ovce,
0230 Zapjevaju kod njih pastricie,
0231 Dologaju djeca kod goveda,
0232 Popjevaju starci kod telaca,
0233 Tu bi s’ moglo dobro zadobiti
0234 I hlivanjskog roblja zarobiti.
0235 Kad sam pošo od Hlivna bijela,
0236 Ja udarih na Smrčane ravne,
0237 Ispod jedne kule udario,
0238 Visoka je oko nje avlija,
0239 Pa najahah vrana velikoga:
0240 Stoji cvrka čavla po kaldrmi,
0241 Sve se čuju ploče po kamenju.
0242 Ja pogledah uz kulu kamenu,
0243 U kuli se pendžer otvorio,
0244 Na pendžer se nadnese divojka,
0245 Sva se sjaji kak žarko sunce.
0246 Od kako sam junak postanuo,
0247 Ja je ’nake još ni čuo nisam,
0248 Ja kamo li očima vidio.
0249 Ja projahah ispod kule bile
0250 I okrenuh na avlijnska vrata,
0251 Da ujašem u avliju vrana,
0252 Da ja vidim kićenu divojku,
0253 Kada Ture sjedi u kapiji,
0254 Na njem čudo ni odila nejma:
0255 Na plećih mu puca i ječerma,
0256 A za pasom dvije puške male,
0257 Oko njega srmali silahi,
0258 Pod puškama pala pozlaćena,
0259 Priko krila duga granalija.
0260 Ja sam njemu turski salam vikno,
0261 On se sa mnom za zdravlje upito,
0262 Ja Turčinu rekoh u kapiji:
0263 „A Boga ti, mlad delikanlija!
0264 Čija j’ kula, oko nje avlija,
0265 Čija li je kićena divojka?“
0266 Meni reče Ture u avliji:
0267 Serhatlija, momak jabandžija!
0268 Ovo j’ kula Smail-alajbega
0269 I Zlatija begova divojka.“
0270 Ja mu rekoh na avlijnskih vratih:
0271 „A Boga ti, moj delikanlija!
0272 Ukloni se sa avlijnskih vrata,
0273 Da ujašem vrana u avliju,
0274 Da ja vidim kićenu divojku,
0275 Jer se momak oženio nisam,
0276 A ja gledam ’vakih divojaka.“
0277 Meni Ture reče u avliji:
0278 „Odjaš’ konja, momak jabandžija!
0279 Ujahati u avliju ne ćeš,
0280 Van da moju ti odsičeš glavu,
0281 Ovde nejma Smail-alajbega,
0282 Otišo je Duvnu kamenome,
0283 Na veselje paši duvanjskome,
0284 Jere paša provodi veselje,
0285 On suneti do dva sina svoja,
0286 Mene j’ beže ovde ostavio,
0287 Da mu kulu čuvam i avliju
0288 I Zlatiju kićenu divojku,
0289 I gospoju Smailbegovicu.“
0290 Ne dade Ture, od Boga mu teško!
0291 Ja povratih vrana velikoga,
0292 Ja udarih niz polje zeleno,
0293 Prolog priđoh, na Kotare siđoh.
0294 Gospodine Janković-Stojane!
0295 Dede diži naše Kotarane,
0296 Hajmo Hlivnu saći bijelome,
0297 Tamo ćemo dobro zadobiti
0298 I turskoga roblja nafaćati,
0299 Evo tebi vješta kalauza!
0300 To ti kažem sve roblje hlivanjsko:
0301 Da ujagmiš Smailbegovicu
0302 I Zlatiju Smail-alajbega,
0303 Za njih bi mogo glavu umiriti,
0304 Da ih svedeš u Mletke princpu.“
0305 Njemu Stojan veli u koledi:
0306 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0307 Kad si bio kod Hlivna bijela,
0308 Uhodio Hlivno kraj Bistrice,
0309 Je li čardak na Bukvi vrletnoj,
0310 Drven čardak Hodžić-Huseina,
0311 Je li jiošte u životu Huso,
0312 Je l’ mu dobar dorat na jaslama,
0313 Je l’ kod njega trideset stražana,
0314 Što mu čuva drvena čardaka,
0315 Je l’ mu babo jošte u životu,
0316 U životu hodžurina stari?“
0317 Njemu veli Mitrović-Jovane:
0318 „Jankoviću, krilo principovo!
0319 I sad je čardak na Bukvi vrletnoj,
0320 Vidio sam Hodžić-Huseina,
0321 Kod njeg bio i kahvu popio,
0322 I sad mu je dorat na jaslama,
0323 I kod njega trideset stražana,
0324 I sad mu je u životu babo.“
0325 Nasmija se Janković-Stojane:
0326 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0327 Kad si bio kod Hlivna bijela:
0328 Je l’ i sada u životu glava,
0329 U životu Krilić-Redžepaga,
0330 Je li njegov dorat na jaslama?“
0331 „ „Jankoviću, krilo principovo!
0332 Ja sam čuo, a vidio nisam:
0333 I sada je aga u životu,
0334 Al se onde nije dogodio.
0335 Otišo je Duvnu na veselje
0336 I odveo doru na obdulju.“ “
0337 Njemu veli Janković-Stojane:
0338 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0339 Kad si bio kod Hlivna bijela:
0340 Je li čardak na Crljenih Stinah,
0341 Je li u njem Ćenan-buljubaša
0342 I kod njega trideset stražana.
0343 Čuva l’ dobro drvena čardaka?“
0344 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0345 Vidio sam Ćenan-buljubašu
0346 I njegovih trideset stražana.“ “
0347 Njemu veli Janković-Stojane:
0348 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0349 Kad si bio kod Hlivna bijela:
0350 Je li sada Kara-Osmanaga,
0351 Osmanaga od Skoplja gornjega,
0352 Čuca l’ aga polja hlivanjskoga,
0353 Hoda l’ za njim šest stotin spahija,
0354 Što čuvaju polja hlivanjskoga?“
0355 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0356 Vidio sam Kara-Osmanagu,
0357 Za njim hoda šest stotin spahija,
0358 Što čuvaju polja hlivanjskoga.“ “
0359 Nasmija se Janković-Stojane:
0360 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0361 Tamo zgoda nije udariti.
0362 Što mi kažeš Kara-Osmanagu
0363 I njegovih šest stotin spahija,
0364 Spahije su hlivanjske kadune
0365 Prem Turčinu Hodžić-Huseinu
0366 I daji mu Krilić-Redžepagi,
0367 I pobri mu Ćenan-buljubaši.
0368 Taj je mene Huso ufatio,
0369 S tog sam vraga Stambol naselio.
0370 Tamo zgoda nije udariti,
0371 Stojan ne će Hlivnu bijelome.“
0372 To govori Janković-Stojane.
0373 Kod njeg stoje do dvi harambaše,
0374 Jedno glava Višnjić-harambaša,
0375 A drugo je Golub-harambaša,
0376 Kod svakoga po trijest pandura.
0377 Onda mu se Višnjić poklonio:
0378 „Jankoviću, krilo principovo!
0379 Molimo te, Janković-Stojane,
0380 Daj podigni uz Kotare vojsku,
0381 Hajmo Hlivnu saći bijelomu,
0382 Men’ će čardak Hodžić-Huseina
0383 A sa mojih trideset pandura,
0384 Od mene gledaj Hodžić-Huseina,
0385 Ja ću ti Husu živa ufatiti,
0386 Ja njegovu odrizati glavu.“
0387 Nasmija se Janković-Stojane,
0388 Pa mu pruži čašu nalivenu:
0389 „Službeniče, Višnjić-harambaša!
0390 Evo tebi čaša nalivena,
0391 Evo ti čardak Hodžić-Huseina.
0392 Ja ’š mi Husu ufatiti živa,
0393 Ja njegovu odrizati glavu,
0394 Jal ’š mi svoju dati za njegovu.“
0395 Popi čašu Višnjić harambaša,
0396 A prmi se Husina čardaka
0397 S samih svojih trideset pandura.
0398 Onda mu se Golub priklonio:
0399 „Gospodine Janković-Stojane!
0400 Men’ će čardak na Crljenih Stinah,
0401 I u njemu Ćenan-buljubaša,
0402 Jali živa, jal’ mu mrtvu glavu,
0403 Ja ću t’ svoju dati za njegovu.“
0404 I njemu čašu dade nalivenu,
0405 Dade mu čardak Ćenan-buljubaše.
0406 Onda reče Janković-Stojane:
0407 „Svak okreni svojoj domovini,
0408 Svak se spremaj ja kod doma svoga,
0409 Hod’te meni na Islama dođ’te
0410 U nedilju, u rađanje sunca!
0411 Dignuti ću obadva Kotara,
0412 Pa ćemo ići Hlivnu bijelome.“
0413 Svi serdari na noge skočiše,
0414 Svak okrenu svojoj domovini,
0415 Osta Stojan kod kule kamene.
0416 U Stojana mirovanja nema,
0417 Namah piše knjigu na kolinu,
0418 A šalje ih po kamen-Kotaru,
0419 Jere diže uz Kotare vojsku,
0420 Do nedilje vojsku pokupio.
0421 Kad nedilji jutro osvanulo,
0422 Stiže njemu Mitrović-Jovane
0423 I uz njega obe harambaše.
0424 Kad s’ sastaše kotarski serdari,
0425 Diže Stojan silnovitu vojsku,
0426 Pa otišće Hlivnu bijelome.
0427 Kad iziđe u polje Grahovo,
0428 Tavnom noći polje prigazio,
0429 Primače se Hlivnu bijelome,
0430 U polju je vojsku zastavio.
0431 Vrlo s’ škoda noćca prigodila,
0432 Onda Stojan stade govoriti:
0433 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0434 Škoda se je noćca prigodila,
0435 Sad se ovde valja rastajati.
0436 Je li nama zgoda udarati?“
0437 Onda veli Mitrović-Jovane:
0438 „Gospodine Janković-Stojane!
0439 Sad je nami zgoda udarati.
0440 Sve je Turke sanak prevario,
0441 Pospale su hlivanjske spahije.“
0442 Stade vika Janković-Stojana:
0443 „Moj Višnjiću, vridan harambaša!
0444 Eto t’ čardak Hodžić-Huseina,
0445 Od tebe gledam Hodžić-Huseina
0446 Jali živa, jal’ mu mrtvu glavu,
0447 Ja ćeš svoju dati za njegovu.“
0448 Primi s’ Višnjić Husina čardaka,
0449 Ode s društvom na Bukvu vrletnu.
0450 Onda veli Janković-Stojane:
0451 „Moj Golube, vridan harambaša!
0452 Tebi će čardak na Crljenih Stinah
0453 I u njemu Ćenan-buljubaša,
0454 Ja li živa, ja li mrtvu glavu,
0455 Ja ’š m svoju dati za njegovu.“
0456 Primi se Golub drvean čardaka,
0457 Ode namah i odvede društvo.
0458 Onda veli Janković-Stojane:
0459 „Duko moja, Mitrović-Jovane!
0460 Tebi će Hlivno kraj vode Bistrice,
0461 Meni će kula Smail-alajbega,
0462 Ja ti tamo čudo vojske ne ću,
0463 Osim samo šezdeset usara.
0464 Niko nemoj zamećati kavge,
0465 Dok ne plane na Smrčanih kula,
0466 Dok se vratim od kule bijele.
0467 Ako mi tursko ne uhrvaš Hlivno,
0468 A turska mi sela ne popališ,
0469 Mrtvom ću ti govoriti glavom.“
0470 To rekoše, pa se rastadoše.
0471 Ode Stojan na Smrčane ravne,
0472 Osta Jovan u polju zelenom.
0473 Da vidimo Višnjić-harambaše!
0474 Kad on stiže Husinu čardaku,
0475 Od čardaka preključata vrata,
0476 A škoda se noćca pregodila,
0477 Jer je Husu sanka prevario.
0478 Tad mu Višnjić kraj čardaka prođe,
0479 Pa ispod njeg u bostan u bašču,
0480 Čeka zore i bijela dana,
0481 Dok ustane Hodžić-Huseine,
0482 Dok otvori od čardaka vrata.
0483 Istom malo stane u bostanu,
0484 Podranio hodžurina stari,
0485 U odaji sviću zapalio,
0486 Na uranku jaciju klanjao,
0487 Pa on sjede kod džama-pendžera,
0488 Pa pogleda pod istokom sunce,
0489 Hoće l’ brzo zora u biliti.
0490 Kad pogleda u bostan u bašču,
0491 Kad li njegov bostan pocrnio.
0492 Namah hodži zlo na umi bilo,
0493 A odjeknu hodža kod pendžera:
0494 „Bože mili, na svačem ti fala!
0495 Ko je meni bostan naselio?
0496 Moga Husu sanak privario,
0497 Pospalo mi trideset stražana.
0498 Bi l’ najprije kavgu zametnuo,
0499 Pa ’nda sina Husu probudio?“
0500 Pa podiže po čardaku društvo,
0501 A fati se duge granalije,
0502 U odaji pendžer otvorio,
0503 Sve naredi po čardaku društvo,
0504 Pa na pendžer pušku naslonio,
0505 I na bostan vatru oborio,
0506 Umah puče trideset pušaka,
0507 A dočeka Višnjić iz bostana,
0508 Iz bostana oganj oborio,
0509 On na čardak drven udario.
0510 Vrlo Husu sanak privario.
0511 Tri puta se hodža natirao,
0512 Sva tri puta oganj oborio.
0513 Sve nagoni Višnjić harambaša,
0514 A brani se hodža sa pendžera.
0515 Probudi se Huso u odaji,
0516 Pa na noge skoči u odaji:
0517 „Što t’ je, babo, ako Boga znadeš!
0518 Zašto pucaš sa naših pendžera?“
0519 „ „Huso sine, u mene jedini!
0520 Ode čardak na Bukvi vrletnoj,
0521 Kotarani bostan naselili,
0522 Huso sine, bismo i prođosmo!“ “
0523 A kad vidi Hodžić-Huseine,
0524 I on dugu pušku ujagmio,
0525 Pa se s hodžom brani sa pendžera.
0526 Tri put Huso pušku ispalio,
0527 Sve nagoni Višnjić harambaša.
0528 Goneći se s njima iz čardaka
0529 Poginu Husi petnest stražana.
0530 Grozne Husi suze udariše,
0531 Pa on hodži stade govoriti:
0532 „Daj mi izun, babo-roditelju!
0533 Da opremim doru na jaslama,
0534 Da izjašem u bostan dorata,
0535 Ti zatvori od čardaka vrata,
0536 Pa ti mene brani sa pendžera,
0537 Ja ću s’ s njima muški pogoditi,
0538 A muškije glavu izgubiti.“
0539 Njemu hodža izun dopuštio.
0540 Dok on spremi na jaslah dorata,
0541 Hodža njemu otvorio vrata,
0542 Izjaha Huso doru iz čardaka,
0543 Za jim hodža pritvorio vrata,
0544 Pa se natrag u odaju vrati,
0545 A povika petnaest stražana:
0546 „Djeco moja, petnaest stražana,
0547 Da branimo Husu sa pendžera!“
0548 Dok izjaha u bostan u bašču,
0549 Uz Višnjića petnaest pandura,
0550 A petnaest ligom izginulo,
0551 Stade vika Hodžić-Huseina:
0552 „O Višnjiću, vridan harambaša!
0553 Ti si noćas mene prevario,
0554 U bostan mi noćom naselio,
0555 Valja nam se muški pogoditi.
0556 Tebe fale, da si junak pravi,
0557 Još ni mene pohulili nisu.“
0558 Kad na bostan naćera dorata,
0559 A dočeka Višnjić i družina,
0560 Babo Husu brani sa pendžera.
0561 Goneći se s njima po bostanu
0562 Ufati Huso Višnjić-harambašu,
0563 Pobiže mu dvanaest pandura.
0564 Gdje nij’ glave, nije ni uzglavlja.
0565 Dok se natrag babi povratio,
0566 I dovede Višnjić-harambašu,
0567 A priveza na jaslah dorata,
0568 Višnjića babi dade u čardaku.
0569 Od njegovih trideset stražana
0570 Sve mu društvo ligom izginulo,
0571 Jer seve leži jedan do drugoga.
0572 Hodžiću Husu suze udaraju:
0573 „Kuku, braćo, rane neprebone!“
0574 Istom sjede kod džama-pendžera,
0575 Odjekuje, grozne suze valja,
0576 A na Hlivnu pukoše topovi,
0577 Slomi s’ oganj u polju hlivanjskom,
0578 Ko kad polje u abez propade.
0579 Grozne Husi suze udariše:
0580 „Kuku, babo, hodžurina stari!
0581 Leže Hlivno kraj vode Bistrice,
0582 Izginueš hlivljanske spahije,
0583 Sve hlivanjski pucaju topovi.“
0584 Malo vrime a dugo ne bilo,
0585 Planuše sela po polju zelenom,
0586 Čudno kuće gore siromaške.
0587 Kad pogleda Huse sa pendžera,
0588 Gori čardak na Crljenih Stinah,
0589 Planu kula Smail-alajbega,
0590 Grozne Husi suze udariše:
0591 „Kuku, pobre, Ćenan-buljubaša!
0592 Je li tvoja u životu glava,
0593 Kad si drven čardak upuštio?
0594 Kuku, kulo Smail-alajbega
0595 I gospojo Smailbegovice
0596 I Zlatijo, moja jauklijo!“
0597 Pa on hodži poletio ruci:
0598 „A moj babo, hodžurina stari!
0599 Izgori kula Smail-alajbega,
0600 Ode Zlatka, moja jauklija,
0601 Ode moja na Kotare Zlate!
0602 Podaj meni izun i dorata,
0603 Da za Zlatkom u poćeru pođem,
0604 Ja ću Zlatku natrag povratiti,
0605 Ja ćeš Husu sina poželiti.“
0606 Njemu babo izun dopuštio.
0607 Opremi Huso sebe i dorata,
0608 Otišće ga niz Bukvu vrletnu,
0609 Istom s’ blizo zora prikučila,
0610 Na Smrčane ravne udario
0611 Ispod kule Smail-alajbega,
0612 Veš se s kule pokrov oborio.
0613 Goni doru, grozne suze valja.
0614 Dok on stiže niz polje Prologu,
0615 A sve polje magla pretisnula,
0616 Gdjekad koja puška otrguje.
0617 Od kahara i žalosti teške
0618 Zapiva Huso pismu na doratu:
0619 „Mili Bože, na svačem ti fala!
0620 Vija gnjizdo tica labudica
0621 Na Smrčanih u kuli kamenoj
0622 Sve dan po dan dvadeset godina,
0623 I izlegla dva tića labuda,
0624 Mejdu njima ticu labudicu,
0625 Sestrenicu, ticu labudicu.
0626 Poletilo jato gavranova,
0627 Na bijelu kulu udariše,
0628 Labudici gnjizdo razvališe,
0629 Ubiše joj dva tića labuda,
0630 Ujagmiše ticu labudicu,
0631 Pobigoše niz polje Prologu.“
0632 Tako Huse pismu zapivao,
0633 U magli mu vlašče otpivalo:
0634 „Tako, tako, tursko momče mlado!
0635 Što ti pivaš, pa nas razgovaraš
0636 U tuđoj zemlji, a u našoj tuzi?
0637 Sve je polje magla ufatila,
0638 Drugi su nam stazu ujagmili,
0639 Pomeli se naši kalauzi.“
0640 A kad Huso vlašče opazio,
0641 Goni doru, vlašče povikuje:
0642 „A Boga ti, vlašče momče mlado!
0643 Što ti pjevaš, pa mi odgovaraš?
0644 Tako zdravo bio i veselo,
0645 Zdravo sašo svojoj domovini!
0646 Prečekaj me u polju zelenom,
0647 A ne boj se od mene nevjere,
0648 Imam nešto s tobom govoriti.“
0649 Njemu vlašče tiho odgovara:
0650 „Bogom tebi, tursko momče mlado!
0651 Evo mene, gdje na mjestu stojim,
0652 Primakni se, pa sa mnom divani!“
0653 U tom Huso prićera dorata,
0654 I on vlahu dobro jutro viknu,
0655 Njemu vlašče jutro prihvatilo.
0656 Njemu Huse veli sa dorata:
0657 „Bogom tebi, vlaško momče mlado!
0658 Zdravo bio, pa se veselio!
0659 Meni pravo po istini kaži:
0660 Ko podiže silnovitu vojsku,
0661 Ko udari na Hlivno bijelo,
0662 Ko porobi Hlivno kraj Bistrice,
0663 Ko upali na Smrčanih kulu,
0664 Ko odvede Smailbegovicu
0665 I Zlatiju Smail-alajbega?“
0666 Njemu vlašče tiho odgovara:
0667 „Bogom tebi, tursko momče mlado!
0668 Podiže vojsku Janković-Stojane,
0669 Zapali Hlivno Mitrović-Jovane,
0670 Odvede gospu Smailbegovicu
0671 I Zlatiju kićenu divojku.
0672 Ako me pitaš, ko sam i oklen sam,
0673 Ja sam sluga Janković-Stojana,
0674 Sava sluga Janković –Stojana.“
0675 Kada Huse riči razumio:
0676 „Bogom tebi, Sava službeniče!
0677 Hajde m’ kaži Janković-Stojanu,
0678 Ponesi mu pozdrav od meneka,
0679 Nek mi vrati na poštenje gospu
0680 I Zlatiju, moju jaukliju.
0681 Ako mi ih povratiti ne će,
0682 Nek m’ izađe na mejdan junački,
0683 Ja mu drugog mejdanždije ne ću,
0684 Ko ostane, nek vodi gospoje.“
0685 Posluša ga Sava službeniče,
0686 Pa poteče niz polje zeleno.
0687 Kad Stojanu i čadoru dođe,
0688 Kod njeg sjede kotarski serdari,
0689 Kod njeg stoje obedvi gospoje,
0690 Tu se njemu Sava poklonio.
0691 Onda Stojan stade govoriti:
0692 „Slugo moja, Sava službeniče!
0693 Što si mjesto svoje ostavio?
0694 Ti si moja tvrda karaula,
0695 Što ne čuvaš polja od Turaka?“
0696 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0697 Eno stiže Ture na doratu,
0698 On je mene tebi otpremio,
0699 Po meni ti pozdrav opravio,
0700 Da mu vratiš Smailbegovicu
0701 I Zlatiju Smail-alajbega.
0702 Ako mu ih povratiti ne ćeš,
0703 Tebe Ture na mejdan poziva,
0704 Da ti drugog mejdandžije ne će,
0705 Ko ostane, nek vodi gospoje.“ “
0706 Njemu veli Janković-Stojane:
0707 „Ja huncate, Sava službeniče,
0708 Znaš li Ture na konju doratu?“
0709 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0710 Ja ga ne znam, ko je i oklen je.“ “
0711 „Hajde, leti, Sava službeniče,
0712 Pa upitaj Ture na doratu,
0713 Nek ti s’ kaže, ko je i oklen je?“
0714 Povrati se Sava službeniče.
0715 Kada Husi i doratu dođe:
0716 „Bogom tebi, tursko momče mlado!
0717 Tebe pita Janković-Stojane,
0718 Da se kažeš, ko si na doratu.“
0719 Njemu veli Hodžić-Huseine:
0720 „Službeniče Janković-Stojana!
0721 Hajde kaži Janković-Stojanu:
0722 Ako j’ čuo Hodžić-Huseina,
0723 Ovo j’ Huso, što s tobom divani.“
0724 Povrati se Sava službeniče.
0725 Kad Stojanu i čadoru dođe:
0726 „Gospodine Janković-Stojane!
0727 Meni Ture reče na doratu:
0728 Ako s’ čuo Hodžić-Huseina,
0729 Ono je Huso na konju doratu.“
0730 Ja kad Stojan riči razumio:
0731 „Boga tebi, Sava službeniče!
0732 Hajde me zovni Hodžić-Huseina,
0733 Neka dođe do čadora moga,
0734 Evo mu vjera Janković-serdara,
0735 Nek s’ ne boji od mene nevjere.“
0736 Povrati se Sava službeniče,
0737 Pa on Husi veli na doratu:
0738 „Ja Turčine, Hodžić-Huseine!
0739 Tebe zove Janković-Stojane,
0740 A ne boj se od njega nevjere.“
0741 Njemu Huse veli sa dorata:
0742 „Hajd’ prida mnom, Sava službeniče,
0743 Dovedi me do čadora bila!“
0744 Pred njim ide Sava službeniče.
0745 Kad dođoše do čadora bila,
0746 Redom sjede kotarski serdari,
0747 Uvrh tole Janković-Stojane,
0748 Njemu Huso Boga naviknuo,
0749 A veli mu Janković-Stojane:
0750 „O Turčine, Hodžić-Huseine!
0751 Što je tebi triba od meneka,
0752 Što si mi došo do čadora moga?“
0753 „ „Jankoviću, krilo principovo!
0754 Daj mi vrati Smailbegovicu
0755 I Zlatiju moju jaukliju,
0756 Povrati mi za poštenje gospe!
0757 Ako mi ih povratiti ne ćeš,
0758 Hodi meni na mejdan iziđi,
0759 Ja ti drugog mejdandžije ne ću.
0760 Što si b’jelo Hlivno porobio,
0761 Ja ti za to zaviditi ne ću,
0762 Gospodine, tako je junaštvo!
0763 Ako mi ih povratiti ne ćeš,
0764 A ne ćeš mi na mejdan izaći,
0765 Evo t’ vjera Hodžić-Huseina,
0766 Samo mi se po logoru javljaj,
0767 Ćerat ću te na Kotare kuli,
0768 Ja Zlatije ostaviti ne ću,
0769 Ja ću natrag Zlatu povratiti,
0770 Ja ću dati sa ramena glavu.“
0771 Njemu veli Janković-Stojane:
0772 „Ja moj Huso, pošteni Turčine!
0773 Kad mi išćeš Smailbegovicu
0774 I Zlatiju kićenu divojku.
0775 Tamo mi je Višnjić harambaša
0776 I njegovih trideset pandura,
0777 Otišli su do čardaka tvoga,
0778 Je li njemu društvo izginulo,
0779 Je li jošte Višnjić u životu,
0780 Al si njemu ti kidiso glavi?“
0781 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0782 Dvan’est mu je druga ujagmilo,
0783 Već ja ne znam, što je od njih bilo.
0784 Višnjiću je u životu glava,
0785 Ja sam ti ga ufatio živa,
0786 Ja ga predo hodžurini starom,
0787 Eno g’ i sad u čardaku mome.“ “
0788 Njemu veli Janković-Stojane:
0789 „A Turčine, Hodžić-Huseine,
0790 Tako zdravo bio i veselo!
0791 Povrati mi Višnjić-harambašu,
0792 Išći roblja, koliko ti drago;
0793 Džaba tebi sve roblje hlivanjsko,
0794 Samo mi nemoj Smailbegovice
0795 Ni Zlatije Smail-alajbega.“
0796 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0797 Višnjića ću natrag povratiti,
0798 Ja ti ne ću roblja hlivljanskoga
0799 Osim gospe Smailbegovice
0800 I Zlatije, moje jauklije.“ “
0801 Njemu veli Janković-Stojane:
0802 „O Turčine, Hodžić-Huseine!
0803 Hajde mi vrati Višnjić-harambašu,
0804 Da ga vidi Janković-Stojane,
0805 A dat ću ti obedvi gospoje.“
0806 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0807 Što rečemo, poricanja nejma. “ “
0808 „Hajde, Huse, ne staraj se s time!“
0809 U tom Huso povrati dorata,
0810 Pa otišće niz polje zeleno,
0811 A na ruku namače kandžiju,
0812 Bije doru sa obedvi strane:
0813 „Moj dorate, desno krilo moje!
0814 Ravno j’ polje tri puna sahata,
0815 Za sahat ga valja pokupiti.“
0816 Goni doru niz polje zeleno.
0817 Sve hlivanjski pucaju topovi,
0818 A pucaju na Duvnu kamenu,
0819 Javljaju se na Glamoču bilu,
0820 Diže s’ larma sa četiri strane.
0821 Kada stiže do čardaka svoga,
0822 Sa dorata babu povikuje:
0823 „Ja moj babo, hodžurino stari!
0824 Je li Višnjić u čardaku tvome,
0825 Da mu nisi ti kidiso glavi?
0826 Ako mu je u životu glava,
0827 Izvedi mi Višnjić-harambašu,
0828 Da ga nosim pod Prolog-planinu,
0829 Da ga vratim Janković-Stojanu.
0830 Reko sam ga natrag povratiti
0831 Za Zlatiju kićenu divojku
0832 I gospoju Smailbegovicu.“
0833 Kada hodža Husu opazio,
0834 On odriši Višnjić-harambašu,
0835 Izvede ga Husi u avliju.
0836 Njemu veli Hodžić-Huseine:
0837 „Digni ga, babo, za me na dorata,
0838 Da ga nosim Janković-Stojanu.“
0839 Diže ga hodža na sapi doratu.
0840 Onda veli Hodžić-Huseine:
0841 „Ja Višnjiću, vridan harambaša!
0842 Drž’ se dobro na sapih doratu,
0843 Drži ruke oko pasa moga,
0844 Jer ti ne znaš zora doratova,
0845 Moli s’ Bogu za zdravlje Stojanu,
0846 Nikada te povratio ne bi,
0847 Jer si me vrlo kahar učinio.“
0848 To mu reče, otišće dorata
0849 I udari preko polja ravna,
0850 Donese ga do čadora bila,
0851 Otišće ga sa sapi dorata:
0852 „Jankoviću, vridan gospodine!
0853 Eto tebi Višnjić-harambaša,
0854 Daj mi vraćaj obedvi gospoje!“
0855 Njemu veli Janković-Stojane:
0856 „Nemoj, Huso, pošteni Turčine!
0857 Nemoj meni obiju gospoja,
0858 A džaba ti sve roblje hlivljansko!“
0859 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0860 Ti kako si junak postanuo,
0861 Što si reko, ti poreko nisi.
0862 Ja mi vrati obedvi gospoje,
0863 Ja hodi mi na mejdan iziđi,
0864 Ja Zlatije ostaviti ne ću,
0865 Volim svoju izgubiti glavu.“ “
0866 Onda veli Janković-Stojane:
0867 „Istina je, Hodžić-Huseine!
0868 Što sam reko, ja poreći ne ću.
0869 Eto tebi obedvi gospoje,
0870 Hajde s Bogom, ti vodi gospoje!“
0871 Povrati se Hodžić-Huseine
0872 I odvede obidve gospoje.
0873 Onda Stojan veli harambaši:
0874 „Moj Višnjiću, Vridan harambaša!
0875 Ti se pišeš na dvan’est Turaka,
0876 Kamo t’ glava Hodžić-Huseina?“
0877 Pa povika Savu službenika:
0878 „Hajde vod’te Višnjić-harambašu,
0879 Što mi je reko, pogovora nejma,
0880 Pa obis’te Višnjić-harambašu,
0881 Viš on sa mnom vojevati ne će.“
0882 Izvede Huso obidve gospoje,
0883 A već bio danak osvojio,
0884 Sve u stazi puke otrguju.
0885 Ko je njima stazu ujagmio?
0886 Ujagmio Kara-Osmanaga
0887 I njegovih šest sotin spahija,
0888 A poidgo raju ispod kraja,
0889 Digo raje trip une hiljade,
0890 Pa u stazu raja uskočila.
0891 Diže s’ magla po polju zelenom,
0892 Poliću Turci sa strane četiri,
0893 Jer se jedan alaj pomolio,
0894 Prid alajom jedan na đogatu,
0895 Oko njeg se dorat zaigrava.
0896 Al vuk vije, al čoban popiva?
0897 Nit vuk vije, nit čoban popiva,
0898 Podvikuje momak na đogatu,
0899 To je dajo Krilić-redžepaga,
0900 Sve spominje Hodžić-Huseina:
0901 „Moj sestriću, Hodžić-Huseine!
0902 Je li tvoja u životu glava,
0903 Kad je bilo Hlivno izgorilo?“
0904 Huso hoda, a dorata voda,
0905 Čuje s’ grlo Smail-alajbega,
0906 Ne spominje ni kule ni ljube,
0907 Ni Zlatije svoje jedinice,
0908 A ni svoja dva posopca sina,
0909 Našo ih je na Srčanih ravnih,
0910 Oba leže jedan kod drugoga,
0911 Ni pri kakvu ruse glave nejma,
0912 Već spominje Hodžić-Huseina:
0913 „Kuku, sine, Hodžić-Huseine!
0914 Je li tvoja u životu glava,
0915 Kad je moja izgorila kula,
0916 Kad je moja Zlatka ujagmita?“
0917 Javlja mu se Hodžić-Huseine:
0918 „Ne plač’, beže, ženska glava nisi,
0919 Još je moja u životu glava,
0920 Kadar ti djece povratiti nisam,
0921 A evo ti Zlatke i gospoje!“
0922 Kad ga vidi Smail-alajbeže,
0923 Pregrli ga, u čelo poljubi:
0924 „Haj aferim, Hodžić-Huseine!
0925 Ja ne žalim na Smrčanih kule,
0926 A ne žalim dva posopca sina,
0927 Muško bili, pa i izginuli,
0928 Kad si meni Zlatku povratio
0929 I gospoju Smailbegovicu;
0930 Ako ostanu u životu glave,
0931 Svojom ću te oženiti Zlatom.“
0932 Dade mu Huse i gospu i Zlatu.
0933 Viš potira blizu sustignula,
0934 Sastaju se na alaje Turci.
0935 Stoji vika Hodžić-Huseine:
0936 „Sad je, beže, vakat udariti,
0937 Ne bi l’ kako roblje povratili,
0938 A dobitak džaba Kotaranom!
0939 Raja nam je stazu ujagmila,
0940 Među njima Kara-Osmanaga.“
0941 Dok rekoše, onda udariše,
0942 Sa tri strane udariše Turci,
0943 A dočeka Mitrović-Jovane.
0944 Biš se prvom vatrom premetnuše,
0945 U drugoj se namah pomišaše,
0946 Puška puca, nikad ne patiše,
0947 Sablja siva, a poliću glave.
0948 Goneći se s njima pod planinom,
0949 Pa planini oni s’ doćeareš,
0950 Brani stazu Kara-Osmanaga
0951 I uz njega raja ispod kraja.
0952 Goneći se s njima pod planinom
0953 Poginu im Mitrović-Jovane
0954 I kod njega još sedam serdara,
0955 Poginu glava Kara-Osmanaga
0956 I kod njega stotinu spahija.
0957 Već prsnuše po polju zelenom,
0958 A pobiže Janković-Stojane.
0959 Kroz busiju dok je prigazio,
0960 On obori dvanaest spahija.
0961 Za njim Huse navrže dorata,
0962 On ga goni uz Prolog-planinu:
0963 „Stan’, Stojane, uticanja nema!“
0964 Stiže njega u Prolog-planini,
0965 A povika Janković-Stojana:
0966 „Jankoviću, krilo principovo!
0967 Hoćemo li mejdan okušati?“
0968 Njemu veli Janković-Stojane:
0969 „O Turčine, Hodžić-Huseine!
0970 Eto tebe, a evo Stojana,
0971 Udri, Huso, kako tebi drago!“
0972 Nasmija se Hodžić-Huseine:
0973 „Jankoviću, krilo principovo!
0974 Volim svojoj glavi sa ramena,
0975 Nego trista ja takih serdara,
0976 Ovde s’ ne zna, ko bi poginuo,
0977 Hajde s Bogom kuli na Kotare,
0978 S tobom kavge ja činiti ne ću,
0979 Jer si pravi junak na mejdanu.
0980 Da pogubim tebe u planini,
0981 Ode krilo od oba Kotara;
0982 Da ti mene zgubiš u planini,
0983 Ode krilo od bijela Hlivna.“
0984 Obojica ate primaknuše.
0985 Njemu veli Janković-Stojane:
0986 „Hodžić-Huse sa Bukve vrletne!
0987 Ja ćemo se i ti pomiriti,
0988 Ko j’ pogino, nek mu kuća znade!“
0989 Tu se oba momka sastadoše,
0990 Sastadoše, pa se zagrliše.
0991 Njemu veli Hodžić-Huseine:
0992 „Jankoviću, krilo principovo!
0993 Hajde s Bogom kuli na Kotaru,
0994 Nikad ti glavi ne bi ja kidiso.“
0995 „ „Hajde, Huso, na Bukvu vrletnu,
0996 Ni ja tebe ne bi pogubio,
0997 Volio bi Hlivno poravniti.“ “
0998 To rekoše, pa se rastadoše.
0999 Ode Stojan uz Prolog-planinu.
1000 Dok se natrag povratio Huso,
1001 Dok on sađe pod Prolog-planinu,
1002 Već se natrag povratili Turci.
1003 Dok su samo roblje povratili,
1004 A dobitku ni mukaet nisu,
1005 Tu su Turci ljuti izginuli,
1006 Poginulo hiljadu Turaka,
1007 A i raje hisa dopanula,
1008 Al ako će, taka je Krajina!
1009 Tu je leglo hiljadu soldata.
1010 Otalen se povratiše Turci.
1011 Kad sađoše Hlivnu i Bistrici,
1012 Svak okreće svojoj domovini,
1013 Stade vika Smail-alajbega:
1014 „Davor sine, Hodžić-Huseine!
1015 Hajde, Huso, do čardaka svoga,
1016 Na poklon ti moja jedinica,
1017 Pa se ženi s njome u čardaku,
1018 Kupi svate za nedilju dana,
1019 Kupi svate, hodi po divojku!“
1020 Ode Huse do čardaka svoga,
1021 Ode beže u Hlivno bijelo,
1022 Imo j’ kulu u gradu hlivanjskom.
1023 Onda Huso svate pokupio,
1024 Kuma metnu daju kod divojke,
1025 A podiže trista konjanika,
1026 Dovedoše kićenu divojku,
1027 Dovedoše, Husu oženiše,
1028 Pir činiše za nedilju dana.
1029 Nedilja prođe, veselje iziđe,
1030 Svak okrenu svojoj domovini,
1031 Osta Huso u čardaku svome,
1032 S njome bio, porod porodio,
1033 Dvoje muško, a i jedno žensko,
1034 Da ne želi zeta za života.
1035 Dok im glave u životu bile,
1036 Kad bi ćio Hodžić-Huseine,
1037 Pa se sasto s Janković-Stojanom,
1038 Da još nikog kod njih dvaju nejma,
1039 Oni su se lipo sastajali,
1040 Nije ćio jedan na drugoga.
1041 Čuli jesmo, da je ’vako bilo.
