Ллатно бели млада Јанковица
И са њоме заовпца Јана,
Туд' пролази Румениловићу,
Сна' заови потпјо беседи:
„Да леп ти је Румениловићу! 5
„Не би га се за дан нагледала,
„Ни за тавну ноћцу наљубила."
Она мисли, нико је не слуша;
Слушао је Јанко господару,
Слушао је, па је говорио: 10
„Која вас је оно говорила:
„„Да леп ти је Румениловићу!
„„Не би га се за дан нагледала,
„„Ни за тавну ноћцу наљубила?""
Сна' заову папучицом чепа, 15
Не би ли се она досетила,
Не би л' своме брату отказала.
Досети се заовица Јана,
Досети се, па брату говори;
„Ој Бога ти, мој рођени брате! 20
„Јеси л' био младо нежењено?
„Је л' ти, брате, млада мила била?
„Када видиш младу неудату,
„Бога молиш, да ти љуба буде;
„Тако, брате, и ја сад девојка, 25
„Када видим младо нежењено,
„Бога молим, да ми рабар буде."
Ал' говори Јанко господару:
„Моли Бога, моја верна љубо!
„Моли Бога, за заову Јану; 30
„Ти се не би наносила главе."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 472-473.
