Llatno beli mlada Jankovica
I sa njome zaovpca Jana,
Tud' prolazi Rumeniloviću,
Sna' zaovi potpjo besedi:
„Da lep ti je Rumeniloviću! 5
„Ne bi ga se za dan nagledala,
„Ni za tavnu noćcu naljubila."
Ona misli, niko je ne sluša;
Slušao je Janko gospodaru,
Slušao je, pa je govorio: 10
„Koja vas je ono govorila:
„„Da lep ti je Rumeniloviću!
„„Ne bi ga se za dan nagledala,
„„Ni za tavnu noćcu naljubila?""
Sna' zaovu papučicom čepa, 15
Ne bi li se ona dosetila,
Ne bi l' svome bratu otkazala.
Doseti se zaovica Jana,
Doseti se, pa bratu govori;
„Oj Boga ti, moj rođeni brate! 20
„Jesi l' bio mlado neženjeno?
„Je l' ti, brate, mlada mila bila?
„Kada vidiš mladu neudatu,
„Boga moliš, da ti ljuba bude;
„Tako, brate, i ja sad devojka, 25
„Kada vidim mlado neženjeno,
„Boga molim, da mi rabar bude."
Al' govori Janko gospodaru:
„Moli Boga, moja verna ljubo!
„Moli Boga, za zaovu Janu; 30
„Ti se ne bi nanosila glave."
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 472-473.
