Седе Марко вечерати с мајком,
Насмеја се за вечером Марко,
Њега лепо запитала мајка:
„Аој Марко, моје сунце јарко,
„Што се рано смејеш за вечером? 5
„Ил се смејеш маленој вечери
„Ил се смејеш твојој старој мајци?"
Беседи јој Краљевићу Марко:
„Не смејем се маленој вечери,
„Нас је мало мало и вечере; 10
„Не смејем се тебе старој мајци,
„Бог ће дати, ја ћу остарити.
„Већ се смејем мојој верној љуби,
„Шетасмо се по зеленој башти
„Кад седосмо под жуту неранџу, 15
„Ја сам моју запитао Јану,
„Запитао моју верну љубу:
„Што ми гњило по дворови шеташ?
„Ил ти нисам у повољи Марко,
„Ил ти нису у повољи двори? 20
„Мене Јана оштро одговара:
„„Да ми ниси у повољи Марко,
„„Да ми нису у повољи двори,
„Не бих Марко ја за тебе пошла.
„Све ми мило, и све ми је драго, 25
„Ал ми није мила твоја мајка
„Млађа ти је мајка, него љуба!
„Лако ћемо мајку постарати:
„Ти ми немој с мајком беседити,
„А ја нећу с мајком вечерати, 30
„Тако ћемо мајку постарати.""
