Sede Marko večerati s majkom,
Nasmeja se za večerom Marko,
Njega lepo zapitala majka:
„Aoj Marko, moje sunce jarko,
„Što se rano smeješ za večerom? 5
„Il se smeješ malenoj večeri
„Il se smeješ tvojoj staroj majci?"
Besedi joj Kraljeviću Marko:
„Ne smejem se malenoj večeri,
„Nas je malo malo i večere; 10
„Ne smejem se tebe staroj majci,
„Bog će dati, ja ću ostariti.
„Već se smejem mojoj vernoj ljubi,
„Šetasmo se po zelenoj bašti
„Kad sedosmo pod žutu nerandžu, 15
„Ja sam moju zapitao Janu,
„Zapitao moju vernu ljubu:
„Što mi gnjilo po dvorovi šetaš?
„Il ti nisam u povolji Marko,
„Il ti nisu u povolji dvori? 20
„Mene Jana oštro odgovara:
„„Da mi nisi u povolji Marko,
„„Da mi nisu u povolji dvori,
„Ne bih Marko ja za tebe pošla.
„Sve mi milo, i sve mi je drago, 25
„Al mi nije mila tvoja majka
„Mlađa ti je majka, nego ljuba!
„Lako ćemo majku postarati:
„Ti mi nemoj s majkom besediti,
„A ja neću s majkom večerati, 30
„Tako ćemo majku postarati.""
