Запроси млади Миленко
Лијепу Јане у мајке,
Сва му је браћа дадоше,
Ма не да братац најмлађи,
Најмлађи братац Манојло, 5
И он се у лов справљаше,
Дозива Јану сестрицу:
„О Јане, моја сестрице!
„Никоме двор не отворај,
„Докле ја дођем из лова, 10
„Док метнем руку на прозор."
Манојло пође у лову,
Миленко дође пред дворе,
Дозивље Јану ђевојку:
„О Јане, моја сестрице! 15
„Отвори мени дворове."
Ма вели Јане ђевојка:
„Причек' ме, брате Манојло!
„Русу сам косу пуштала.
„А дробни бисер просула." 20
Ма вели млади Миленко:
„О Јане, моја сестрице!
„Ти скупи косу на раме,
„А дробни бисер у њедра,
„Отвори мени дворове!" 25
Кад зачу Јане ђевојка,
Отвори њему дворове;
Кад виђе, да н'је Манојло,
Нег младо момче Миленко,
Утече млада у дворе, 30
А за њом млади Миленко,
Увати Јану ђевојку,
Стави је за се на коња,
Шњом оде гором зеленом;
Кад бјеше гором зеленом, 35
Пушта се грана од јеле,
Да дигне Јане копрене;
То виђе млади Миленко.
Повади ноже од паса,
Да уд'ри јелу по грани; 40
Не уд'ри јелу по грани,
Нег' младу Јану по глави.
Мудра је Јана ђевојка,
Копреном рану покрила.
Одоше гором зеленом, 45
Срета их братац из лова,
Божју му помоћ назива:
„Божја ти помоћ, Миленко!
„Оклен ти л'јепа ђевојка?
„Ка' да је Јане сестрица." 50
Али му Јане говори:
„О јадан брате Манојло!
„Оли ме познат' не можеш?
„Нит' је година ни двије,
„Нег' љетни данак до подне." 55
Кад виђе млади Манојло,
Говори Јани сестрици:
„Пођи ми с Богом, сестрице!
„Родила девет синова,
„Десети био, ка' и ја!" 60
Отолем они пођоше,
Угледа мајка Миленка,
Ближе их мајка сусрета,
Миленку мајка говори:
„О мили синко Миленко! 65
„Оклен ти л'јепа ђевојка?"
Миленко када у дворе
Уљезе с младом Јаницом,
Милу ми мајку дозива:
„О моја мајко рођена! 70
„Простри ми мека душека,
„Ђе ће ми Јане починут'."
Миленку мајка говори:
„О јадан синко Миленко!
„Рано ли иштеш вечеру! 75
„Раније јоште постељу!
„Какве су и то невјесте?"
Миленко мајци говори:
„О моја мајко рођена!
„Плава је коња језђела, 80
„Зелену гору ходила,
„Нека ми Јане почине."
Почину Јане рањена,
У вечер тужна умрије,
У јутро млади Миленко; 85
Копају једно до другог;
На Јану ружу садише.
Миленку лозу винову;
Сави се лоза винова
Около руже румене, 90
Како би Јане с Миленком.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 324-327.
