Јаквинта/8

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА I



ЧИН II
ПОЈАВА I
У двору Јаквинтином. МАРИЈА и СТРИБОР долазе.


СТРИБОР:
Ти велиш дакле?
МАРИЈА:
Залуду је све!
Од кад је у двор прими Владимир
Ласкајући јој нежним речима:
„Краљице светла!“ и шта знадем ја,
Својих се мисли оканула већ,
За свога сина више не пита,
А посланика што је дошао
Од сина њеног, хладно дочека.
Залуду, рекох, све је свршено!
Уморан тигар већ је клонуо.
Њега никакав не покреће плен.
СТРИБОР:
Можда јој није било познато,
Да Ђорђе мисли амо кренути;
Млетачки дужд му нуди галије,
Да л' знаде она?
МАРИЈА:
И то већ знаде.
СТРИБОР:
А размирица наших главара,
У пламен што ће скорим букнути,
Због Стевановог права војводског?
МАРИЈА:
И то је чула.
СТРИБОР:
Па ипак ћути?
МАРИЈА:
Као гробница.
СТРИБОР (замишљено):
Хм!
МАРИЈА:
Залуду идеш путем таковим,
Начина другог треба тражити,
Да је из тога пробудимо сна.
СТРИБОР:
Како да нађем!
МАРИЈА:
Да је са краљем омразимо ми.
СТРИБОР:
Ако нам и тај не помогне пут
Ја незнам чега да се латимо.
У мени Ђорђе наду полаже,
Да ћу је из сна моћи подићи.
(Звонце звони.)
МАРИЈА:
Краљица зове.
СТРИБОР:
Ти рече, да је хладно примила,
Гласника, кога Ђорђе испрати.
МАРИЈА:
Да!
СТРИБОР:
Задржат треба посланика тог,
Можда ће скоро други одговор
Њезином сину, од ње однети.
МАРИЈА:
Похитај само збогом, Стриборе!
(Оде.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.