Jakvinta/8
| ←POJAVA VII | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA I |
POJAVA II→ |
ČIN II
POJAVA I
U dvoru Jakvintinom. MARIJA i STRIBOR dolaze.
STRIBOR:
Ti veliš dakle?
MARIJA:
Zaludu je sve!
Od kad je u dvor primi Vladimir
Laskajući joj nežnim rečima:
„Kraljice svetla!“ i šta znadem ja,
Svojih se misli okanula već,
Za svoga sina više ne pita,
A poslanika što je došao
Od sina njenog, hladno dočeka.
Zaludu, rekoh, sve je svršeno!
Umoran tigar već je klonuo.
Njega nikakav ne pokreće plen.
STRIBOR:
Možda joj nije bilo poznato,
Da Đorđe misli amo krenuti;
Mletački dužd mu nudi galije,
Da l' znade ona?
MARIJA:
I to već znade.
STRIBOR:
A razmirica naših glavara,
U plamen što će skorim buknuti,
Zbog Stevanovog prava vojvodskog?
MARIJA:
I to je čula.
STRIBOR:
Pa ipak ćuti?
MARIJA:
Kao grobnica.
STRIBOR (zamišljeno):
Hm!
MARIJA:
Zaludu ideš putem takovim,
Načina drugog treba tražiti,
Da je iz toga probudimo sna.
STRIBOR:
Kako da nađem!
MARIJA:
Da je sa kraljem omrazimo mi.
STRIBOR:
Ako nam i taj ne pomogne put
Ja neznam čega da se latimo.
U meni Đorđe nadu polaže,
Da ću je iz sna moći podići.
(Zvonce zvoni.)
MARIJA:
Kraljica zove.
STRIBOR:
Ti reče, da je hladno primila,
Glasnika, koga Đorđe isprati.
MARIJA:
Da!
STRIBOR:
Zadržat treba poslanika tog,
Možda će skoro drugi odgovor
Njezinom sinu, od nje odneti.
MARIJA:
Pohitaj samo zbogom, Stribore!
(Ode.)
|