Јаквинта/69
| ←ПОЈАВА VI | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА VII |
ПОЈАВА VII
Долазе: ГРУБЕША, КАЛО-ЈОВАК КУМАН, МРГУД, БРАНИСЛАВ, ВЛАСТА и остали с војском.
ГРУБЕША:
Нек Божја милост мирно почива
Над домом овим!
ПАРТЕНИЈЕ:
Са њега на вас Божји благослов
Нека вечито срећу излива.
ГРУБЕША (показујући на Јаквинту):
Ко је оно... Жена?
ДОБРОСЛАВ:
Моја освета.
ГРУБЕША:
О, тужни стриче, освећен си већ!
Јаквиита више није краљица,
Потучена је војска њезина!
Стрибор и Ратко с њоме заједно
Преко Бојане побегоше сад.
Од отмичара круну отесмо
Они нам неће више сметати.
ДОБРОСЛАВ:
Бар не Јаквинта!
МРГУД (прилази лешу):
Није могућно?! То је Јаквинта?
ГРУБЕША, КАЛО-ЈОВАН, ВЛАСТА и БРАНИСЛАВ (прилазе лешу):
Јаквинта?!
ДОБРОСЛАВ:
Јес!! Ја сам оно довршио сад.
Што сте јуначки јутрос почели!
ГРУБЕША:
И она дакле оде са света?
О, грешна жено! Са престола твог
Осветним мачем што си владала,
Нека те Господ за то осуди,
У чијој руци милост почива
Са љутом казном! А ти, игумне,
Сахрани тело ко што пристоји
Краљици, која земљом владаше.
КАЛО-ЈОВАН:
О, светли краљу!
На твојој глави сија круна већ.
Дозволте да вам први честитам
Победе венац лаврови.
ГРУБЕША:
Хвала, војводо!
Нек вишњи с неба, штити и од сад
Императора грчке државе!
Пријатељство му моје носите
Молећ’ у њега исте милости! (рукују се.)
КАЛО-ЈОВАН:
Хвала вам краљу!
Веселијега нема гласника,
Ко што ћу скоро отићи му ја.
МРГУД:
И ми, главари српских племена,
Захваљујемо императору!
КАЛО-ЈОВАН:
ГРУБЕША:
А сад хајдемо дому божијем
Молитва нек нам душу запоји
Блаженим дахом дивне светиње! (Доброславу)
Хајд са мном стриче, светом олтару
Синовац ће те сада одвести!
(Манастирско звонце звони. Он га узима за руку и улазе у цркву.)
ЗАВЕСА ПАДА
|